Pogledao sam CAPTAIN AMERICA: THE WINTER SOLDIER Braće Russo. Nažalost, ovaj film mi spada među manje uspele Marvelove ekranizacije pod Feigeovim okriljem, premda je svakako bolji od THORova, ali je slabiji i od prvog dela. U ovom filmu, ruku na srce, postoji nekoliko uspelih rešenja, rekao bih čak da je jedno od fundamentalnih dobro a to je kako Captain America egzistira u savremenom svetu. Međutim, sve ostalo je prilično užasno. Za početak, režija Braće Russo je neviđen krpež. Dramske scene su urađene kao u nekoj osrednjoj televizijskj seriji, s tim što na televiziji to izgleda koliko-toliko bolje jer ima barem dinamičan scenario. Ovde je scenario bezmalo nepostojeći, to je jedan katatonični niz situacija, nekih kao dramskih otkrića i nekih akcionih scena koji zapravo ne vodi nikuda, svega ima samo nema likova, neke njihove jasne i koherentne aktivnosti ili odnosa.
Možda su Braća Russo mislili da je to što nema ničega na nivou scenarija nekakva ogoljenost, minimalizam u izrazu, ali zapravo nije.
Kad je reč o režiji, ona je sastavljena iz dva segmenta. Dramske scene su kao iz neke serije a kad počne akcija onda preuzima druga ekipa, efektdžije i kaskaderi i počne drugi film. To mislim i figurativno i bukvalno. Kada krene akcija, krene mnogo dinamičnije kretanje kamere, krene više telesnosti u kadru, ali isto tako svaka krupna scena je preuzeta iz nekog klasika - recimo borba Capa i modernizovanog Harriera je naravno iz TRUE LIESa (a već je preuzimana u četvrtom DIE HARDu), tuča u liftu je prepisana iz trećeg DIE HARDa, čak dve pucnjave su jako slično onoj čuvenoj iz HEATa, a finale je kao ona heli-carrier scena iz AVENGERSa.
Dakle, ovaj film kada krene akcija postaje bukvalno drugi film, i to neki vrlo poznat koji smo već gledali. Iako je akcija korektno realizovana, ona toliko odskače od celine da ne ostavlja pravi utisak.
I konačno tu dolazimo do ideologije. Čini mi se da velika aktuelnost Capa ne pomaže zapravo ideološkoj agendi koju autori vertovatno iskreno pokušavaju da promovišu. Naime, pomeranje ozbiljnih društvenih pitanja u infantilizovane forme neumitno dovodi do infantilizacije samog problema. Otud je angažman Roberta Redforda naročito tragičan. Doveden je da bude pokazan kao mečka, da bi nas podsetio likom i imenom na poznate filmove koji su potkopavali sistem tokom sedamdesetih, međutim danas on izgleda kao vlastita parodija, a subverzija sedamdesetih deluje kao neki stripovski fetiš. Da se razumemo, imamo i ranije primere takvog fetipšizovanja ikona iz sedamdesetih, recimo Gene Hackman u ENEMY OF THE STATE koji je zapravo manje-više senzibilizirao narod za Snowdenova otkrića a aludirao je na Coppolin CONVERSATION. Međutim, momenat u kome NSA nadzor, likvidacije i sl. postaje predmet delatnosti odmetnutog nacističkog naučnika koji se aploudovao u kompjuter a to sve rešava paleokonzervativac Captain America, neumitno dolazimo do rizika da i probleme privatnosti tretiramo kao zaplet iz stripa a ne ozbiljnu pretnju.
U filmu ALL THE PRESIDENT'S MEN Redford je prikazao istinitu priču i ozbiljnu pretnju koja je rešena jednim novinarskim remek-delom, dočim je CAPTAIN AMERICA rešen opštim curenjem podataka što je upravo ono što ne bi smelo da se desi jer daje za pravo protivnicima sloboda.
Naravno, kao što su nacisti davnih dana izgubili svoj istorijski smisao i postali negativci iz filmova, to je uradila i CIA i američka obaveptajna zajednica. Otud, jedini ideološki iskorak ovoga filma je to da Marvel priznaje kako njegov property mora da se transformiše u skladu sa duhom vremena i da ljude ne raduje postojanje organizacije kao što je SHIELD, barem ne ovih dana.
Pokušaj Capa da vrati superheroje i supranacionalne organizacije u okvire ustavnih ovlašćenja jeste zanimljiv detalj ali nije dovoljan adut da se istinski podnese ovaj ipak nedorasli film.
* * / * * * *
Možda su Braća Russo mislili da je to što nema ničega na nivou scenarija nekakva ogoljenost, minimalizam u izrazu, ali zapravo nije.
Kad je reč o režiji, ona je sastavljena iz dva segmenta. Dramske scene su kao iz neke serije a kad počne akcija onda preuzima druga ekipa, efektdžije i kaskaderi i počne drugi film. To mislim i figurativno i bukvalno. Kada krene akcija, krene mnogo dinamičnije kretanje kamere, krene više telesnosti u kadru, ali isto tako svaka krupna scena je preuzeta iz nekog klasika - recimo borba Capa i modernizovanog Harriera je naravno iz TRUE LIESa (a već je preuzimana u četvrtom DIE HARDu), tuča u liftu je prepisana iz trećeg DIE HARDa, čak dve pucnjave su jako slično onoj čuvenoj iz HEATa, a finale je kao ona heli-carrier scena iz AVENGERSa.
Dakle, ovaj film kada krene akcija postaje bukvalno drugi film, i to neki vrlo poznat koji smo već gledali. Iako je akcija korektno realizovana, ona toliko odskače od celine da ne ostavlja pravi utisak.
I konačno tu dolazimo do ideologije. Čini mi se da velika aktuelnost Capa ne pomaže zapravo ideološkoj agendi koju autori vertovatno iskreno pokušavaju da promovišu. Naime, pomeranje ozbiljnih društvenih pitanja u infantilizovane forme neumitno dovodi do infantilizacije samog problema. Otud je angažman Roberta Redforda naročito tragičan. Doveden je da bude pokazan kao mečka, da bi nas podsetio likom i imenom na poznate filmove koji su potkopavali sistem tokom sedamdesetih, međutim danas on izgleda kao vlastita parodija, a subverzija sedamdesetih deluje kao neki stripovski fetiš. Da se razumemo, imamo i ranije primere takvog fetipšizovanja ikona iz sedamdesetih, recimo Gene Hackman u ENEMY OF THE STATE koji je zapravo manje-više senzibilizirao narod za Snowdenova otkrića a aludirao je na Coppolin CONVERSATION. Međutim, momenat u kome NSA nadzor, likvidacije i sl. postaje predmet delatnosti odmetnutog nacističkog naučnika koji se aploudovao u kompjuter a to sve rešava paleokonzervativac Captain America, neumitno dolazimo do rizika da i probleme privatnosti tretiramo kao zaplet iz stripa a ne ozbiljnu pretnju.
U filmu ALL THE PRESIDENT'S MEN Redford je prikazao istinitu priču i ozbiljnu pretnju koja je rešena jednim novinarskim remek-delom, dočim je CAPTAIN AMERICA rešen opštim curenjem podataka što je upravo ono što ne bi smelo da se desi jer daje za pravo protivnicima sloboda.
Naravno, kao što su nacisti davnih dana izgubili svoj istorijski smisao i postali negativci iz filmova, to je uradila i CIA i američka obaveptajna zajednica. Otud, jedini ideološki iskorak ovoga filma je to da Marvel priznaje kako njegov property mora da se transformiše u skladu sa duhom vremena i da ljude ne raduje postojanje organizacije kao što je SHIELD, barem ne ovih dana.
Pokušaj Capa da vrati superheroje i supranacionalne organizacije u okvire ustavnih ovlašćenja jeste zanimljiv detalj ali nije dovoljan adut da se istinski podnese ovaj ipak nedorasli film.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment