Tuesday, August 26, 2014

THE FAN

Kad gledamo najbolje serije koje su između ostalog i sjajno režirane, često se postavlja pitanje kako li bi tek izgledali filmovi koje režiraju ovi velemajstori. Nažalost, rezultati najelitnijih reditelja HBO i AMC serija su mahom prilično tanki, a to često važi i za BBC i C4 serije. Teško je objasniti zašto je to tako, delom zato što je televizija mahm scenaristički medijm delom zato što je ipak reč o različitim formama pripovedanja i minutažama. Ipak, i u Holivudu i u Britaniji, reditelji i dalje dobijaju priliku na osnovu serija, neki kao Edgar Wright je iskoriste.

Isto tako mnogi su sa filma prešli na tleviziju, u rasponu od Johna Dajla koji je imao respektabilnu karijeru do Derana Sarafiana koji baš i nije.

Jedno od imena koje me obavezno obraduje na špici serija jeste Ed Bianchi koji je potpisao neke vrlo sofisticirane epizode HOMICIDEa, RUBICONa, HALT AND CATCH FIRE... Bianchi je počeo na filmu i posle dva neuspeha dospeo je na televiziju.

Posle uspešne karijere u svetu reklama, Bianchi je debitovao sa filmom THE FAN po romanu Boba Randalla. Glumačka podelu koje okupila ova Paramountova produkcija bile je izvanredna. Glavnu ulogu brodvejske zvezde igra Lauren Bacall, slashera koji je progoni Michael Biehn, bivšeg muža i holivudskog reditelja James Garner, inspektora koji istražuje njen slučaj Hector Elizondo.

Bianchijev film je vizuelno vrlo pismen sa nizom lepih rediteljskih rešenja u pogledu detalja, premda ne dobacuje do standarda koji je u ovoj formi pos6tavio Brian De Palma. Glumačka podela je izuzetna. Međutim, ni scenario ni opšta pripovedačka veština nisu na nivou. Naprosto, gledaocu na kraju nije previše stalo šta gleda i priča mu ne drži pažnju.

Ako raščlanimo film, izuzev rutinske priče koja nije na nekom visokom nivou ali nije ni bitno gora od drugih filmova te vrste, Bianchi nije imao puno razloga da ovoliko promaši.

Ipak, očigledno je da u rediteljskom postupku nije imao pravo rešenje za ritam, kako u pogledu tempa tako i razdvajanja važnog od nevažnog, i da rediteljski nije dovoljno pronikao u mehaniku ove priče. Scenario u znatnom delu nije nudio tenziju ali to ne znači da je Bianchi nije mogao definisati kroz glumačku igru i odnos među likovima, međutim njegov rad sa glumcima je bio površan i bled.

Na televiziji takvih problema nema jer reditelji rade sa već polusažvakanim materijalom, razrađenim scenarijima i glumcima čiji su odnosi postavljeni, a u takvom ambijentu onda Bianchi može da iskaže svoje vrline.

* * / * * * *

No comments:

Post a Comment