Pogledao sam LOVE HUNTER: PRIČE IZ NJUJORŠKOG TAKSIJA braće Nemanje i Brane Bala koji se po mnogo čemu kvalifikuje da ga smatramo srpskim fiomom ali je po svojoj samoj suštini američki. Naime, LOVE HUNTER je priča o Milanu Muminu, frontmenu Love Huntersa koji u ovom igranom filmu igra fikcionalizovanu verziju sebe, i vrlo je bitno to što je to Milan Mumin - sa svim onim konotacijama koje to nosi - dakle tema je srpska, zatim znatan deo filma je igran na srpskom jeziju i konačno veći deo ekipe čine ljudi rodom odavde. Svi ti elementi bi sami po sebi trebalo da budu dovoljni da LOVE HUNTER čine srpskim filmom. Međutim, ovaj film je po svojoj suštini američki. Za početak odluka da u njegovom centru bude Mumin, i da se sve karte odigraju na njega ne mora biti tumačena kao američka per se (recimo, Želimir Žilnik je snimio dosta takvih filmova) ali je istinska fascinacija Muminom kao ličnošću i njegovim vrlo širokim izvođačkim darom, autentično američka. Kada tome dodamo Njujor kao lokaciju, njujorškog taksistu kao mitemu američkog filma i pristup realizaciji u tradiciji njujorškog andergraunda i nezavisnog filma uopšte, to čini LOVE HUNTER više amerićkim filmom.
Izuzev Žilnika i vrlo ubedljivog filma LICE REVOLUCIJE Vladimira Milovanovića, srpski niskobudžetni film se nije razvijao u pravcu istinski efektnog usvajanja postulata niskobudžetne estetike već se mahom svodio na besparički film. Ne smemo zaboraviti da su Amerikanci do savršenstva upravo dolveli visokobudžetni i niskobudžetni film, a da su vremenom zapustili ono između. Dočim, u Srbiji osim navedenih izuzetaka nismo imali reditelje koji su usvojili načine pretvaranja oskudice u estetski izraz.
U principu, nema naročite logike da Amerikanci odu dalje u razvoju niskobudžetnog filma od nas. I čini se da LOVE HUNTER, snimljen po postulatima nezavisnog filma, nehotice upravo objašnjava zašto je to tako. U jednoj sceni, Muminova verenica pita zašto se on ne vrati u Srbiju kada tu sve zna, lako bi mogao biti Ministar kulture a on joj odgovori da u Americi ima san da snimi američki album i slobodu. I upravo ta činjenica da Mumin u Njujorku uspeva da regrutuje ljude koji će pokušati da ispune njegov san a u Srbiji može da bude Ministar kulture ali da je veliko pitanje ima li koga rapoloženog za neko umetničko "rađanje mečke" i ima li ikoga ko išta još sanja, objašnjava zašto je u Americi moguć niskobudžetni film a u Srbiji nije. U Srbiji su snove i bavljenje umetnošću zamenili Ministri kulture a ako neko nešto i usni to sanja sam bez vizije da bi kroz ujedinjenje iza nečijeg talenta nešto moglo da se postigne.
Rečju, teško bi se u Srbiji okupili ljudi iza ideje da snime film sa i o Muminu jer većina misli da treba da se snima filma sa i o njima.
Otud je "njujorška logika" bila potrebna da se prepozna Mumin i jedini krupan nedostatak ovog filma je upravo to što gledaocu nije do kraja objašnjen njegov paradoks da je u Srbiji on rok zvezda ali samo kao taksista u Njujorku može da ispuni svoj san.
Fotografija je sirova i to je većimd elom adut filma. Mumin kao darovit i filmičan naturščik ima bolju interakciju sa američkim glumcima nego sa Jelenom Stupljanin, no taj problem uklapanja profesionalaca i naturščika je čest u našem filmu, narolito u poslednje vreme.
Usled same underground forme, iako scenario zapravo ima prilično jasnu strukturu, gledaocu može da se učini kako je ishodište filma neizvesno, ipak ako ponekad deluje da film ne zna kuda ide, nikada se ne čini da ne ide nikuda.
LOVE HUNTER- PRIČE IZ NJUJORŠKOG TAKSIJA nije film za svakoga kao što ni Muminova muzika nije bila. Ali, za mnogo više je ljudi nego što se čini.
Ovaj film je kao i Mumin, uspešan zato što je drugačiji i zato što istrajava iako sve liči na recept za neuspeh.
Nisam pogledao celokupnu ponudu ovogodišnjeg festovala u Vrnjačkoj Banji ali LOVE HUNTER je upravo onaj profil filma koji bi trebalo da dobija Specijalnu nagradu i mislim da je žiri doneo dobru odluku.
* * 1/2 / * * * *
Izuzev Žilnika i vrlo ubedljivog filma LICE REVOLUCIJE Vladimira Milovanovića, srpski niskobudžetni film se nije razvijao u pravcu istinski efektnog usvajanja postulata niskobudžetne estetike već se mahom svodio na besparički film. Ne smemo zaboraviti da su Amerikanci do savršenstva upravo dolveli visokobudžetni i niskobudžetni film, a da su vremenom zapustili ono između. Dočim, u Srbiji osim navedenih izuzetaka nismo imali reditelje koji su usvojili načine pretvaranja oskudice u estetski izraz.
U principu, nema naročite logike da Amerikanci odu dalje u razvoju niskobudžetnog filma od nas. I čini se da LOVE HUNTER, snimljen po postulatima nezavisnog filma, nehotice upravo objašnjava zašto je to tako. U jednoj sceni, Muminova verenica pita zašto se on ne vrati u Srbiju kada tu sve zna, lako bi mogao biti Ministar kulture a on joj odgovori da u Americi ima san da snimi američki album i slobodu. I upravo ta činjenica da Mumin u Njujorku uspeva da regrutuje ljude koji će pokušati da ispune njegov san a u Srbiji može da bude Ministar kulture ali da je veliko pitanje ima li koga rapoloženog za neko umetničko "rađanje mečke" i ima li ikoga ko išta još sanja, objašnjava zašto je u Americi moguć niskobudžetni film a u Srbiji nije. U Srbiji su snove i bavljenje umetnošću zamenili Ministri kulture a ako neko nešto i usni to sanja sam bez vizije da bi kroz ujedinjenje iza nečijeg talenta nešto moglo da se postigne.
Rečju, teško bi se u Srbiji okupili ljudi iza ideje da snime film sa i o Muminu jer većina misli da treba da se snima filma sa i o njima.
Otud je "njujorška logika" bila potrebna da se prepozna Mumin i jedini krupan nedostatak ovog filma je upravo to što gledaocu nije do kraja objašnjen njegov paradoks da je u Srbiji on rok zvezda ali samo kao taksista u Njujorku može da ispuni svoj san.
Fotografija je sirova i to je većimd elom adut filma. Mumin kao darovit i filmičan naturščik ima bolju interakciju sa američkim glumcima nego sa Jelenom Stupljanin, no taj problem uklapanja profesionalaca i naturščika je čest u našem filmu, narolito u poslednje vreme.
Usled same underground forme, iako scenario zapravo ima prilično jasnu strukturu, gledaocu može da se učini kako je ishodište filma neizvesno, ipak ako ponekad deluje da film ne zna kuda ide, nikada se ne čini da ne ide nikuda.
LOVE HUNTER- PRIČE IZ NJUJORŠKOG TAKSIJA nije film za svakoga kao što ni Muminova muzika nije bila. Ali, za mnogo više je ljudi nego što se čini.
Ovaj film je kao i Mumin, uspešan zato što je drugačiji i zato što istrajava iako sve liči na recept za neuspeh.
Nisam pogledao celokupnu ponudu ovogodišnjeg festovala u Vrnjačkoj Banji ali LOVE HUNTER je upravo onaj profil filma koji bi trebalo da dobija Specijalnu nagradu i mislim da je žiri doneo dobru odluku.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment