Pogledao sam VARVARE Ivana Ikića i moram priznati da mi se film dopao u toj meri da se plašim da će proći možda manje zapaženo nego što zaslužuje. Naime, u političkom pogledu ŠIŠANJE je zauzelo ovaj prostor u lokalu sada već davne 2010. godine a estetski ga je u internacionalnim okvirima zauzeo KLIP 2012. godine. Tako VARVARI izlaze kao svojevrsno dete ŠIŠANJA i KLIPa, i svi to pominju iako je zapravo reč o vrlo samostalnom filmu koji možemo definitivno smetstiti u hronološki niz sa TILVOM ROŠ i KLIPOM ali ga sigurno treba sagledavati samostalno.
Ikić slično Maji Miloš voli dinamičnu, viscenralnu inscenaciju sa naturščicima u glavnim ulogama, ali se isto tako ne samo ne odriče priče već na kraju nudi priču koja ima jasne sukobe, melodramu, transformaciju junaka i vrlo dobro poentu. Ako pogledamo slične istočnoevropske filmove kao što je recimo MOJ PES KILER, sa prošlogodišnjeg Roterdama, VARVARI su neuporedivo superiorniji rad.
Ovo je konačno film o navijačima kojim će navijači biti prezadovoljni. Ikićev prikaz mačizma sam po sebi nije mačo ali je jako efektno rekonstruisana njihova svakodnevica, atmosfera srpskog fudbala na obodima prve i druge lige, samoviđenje tih momaka i ono što oni jesu gledano sa strane, sve prožeto prisustvom socijanih mreža.
Film uključuje i scene dolaska na demonstracije i paljenje ameičke ambasade ali je u ideološkom pogledu film vrlo uzdržan i korektan, premda naravno ab initio pokazuje svoj stav time što se bavi junacima koji su bili među par stotina izgrednika ali ne i ljudima koji bili među nekoliko stotina hiljada mirnih učesnika skupa "Kosovo je Srbija". Međutim, ideološka agenda junaka je više deo njegovih karaktera nego što ima veze sa samim angažmanom filma i u tom smislu drago mi je što se autor uzdržao od pljuvanja po Srbiji iako je bio u prilici.
Fotografija Miloša Jaćimovića je drugačija nego u Ležajićevom TILVA ROŠU, mnogo je prljavija, dinamičnija u pokretu, i u svakom kvadratu donosi teskobu Mladenovca za razliku od TILVE gde je zapravo unutar ruševina junacima lepo.
Ako je TILVA ROŠ film o najdužem letu između srednje škole i fakulteta, VARVARI su film o dugoj zimi srpske omladine koja ispoljava agresiju u ambijentu koji je na svaki način generiše.
Uprkos tome što možemo da kažemo da je Ikićeva slika situacije sistematski crna, od medija koje junaci prate, preko ponašanja okoline, do njih samih, ni za šta u ovom filmu ne mogu reći da je prevelika konstrukcija.
Novitet koji Ikić donosi u naš savremeni film jeste dobra interakcija naturščika i profesionalnih glumaca koja se ranije javljala kao problem. Ovde naturščici uopšte nemaju provlema u istom kadru sa profesionalcima i odlično se snalaze. Tome sigurno doprinosi i odlična montaža.
Voleo bih da se VARVARI izbore za svoje mesto ovde pored ŠIŠANJA i u inosranstvu, pored KLIPA. Teško je oteti se definiciji da je ovo "muški KLIP" jer ona dosta toga olakšava, ali svakako da je ovaj film i više od toga.
* * * / * * * *
Ikić slično Maji Miloš voli dinamičnu, viscenralnu inscenaciju sa naturščicima u glavnim ulogama, ali se isto tako ne samo ne odriče priče već na kraju nudi priču koja ima jasne sukobe, melodramu, transformaciju junaka i vrlo dobro poentu. Ako pogledamo slične istočnoevropske filmove kao što je recimo MOJ PES KILER, sa prošlogodišnjeg Roterdama, VARVARI su neuporedivo superiorniji rad.
Ovo je konačno film o navijačima kojim će navijači biti prezadovoljni. Ikićev prikaz mačizma sam po sebi nije mačo ali je jako efektno rekonstruisana njihova svakodnevica, atmosfera srpskog fudbala na obodima prve i druge lige, samoviđenje tih momaka i ono što oni jesu gledano sa strane, sve prožeto prisustvom socijanih mreža.
Film uključuje i scene dolaska na demonstracije i paljenje ameičke ambasade ali je u ideološkom pogledu film vrlo uzdržan i korektan, premda naravno ab initio pokazuje svoj stav time što se bavi junacima koji su bili među par stotina izgrednika ali ne i ljudima koji bili među nekoliko stotina hiljada mirnih učesnika skupa "Kosovo je Srbija". Međutim, ideološka agenda junaka je više deo njegovih karaktera nego što ima veze sa samim angažmanom filma i u tom smislu drago mi je što se autor uzdržao od pljuvanja po Srbiji iako je bio u prilici.
Fotografija Miloša Jaćimovića je drugačija nego u Ležajićevom TILVA ROŠU, mnogo je prljavija, dinamičnija u pokretu, i u svakom kvadratu donosi teskobu Mladenovca za razliku od TILVE gde je zapravo unutar ruševina junacima lepo.
Ako je TILVA ROŠ film o najdužem letu između srednje škole i fakulteta, VARVARI su film o dugoj zimi srpske omladine koja ispoljava agresiju u ambijentu koji je na svaki način generiše.
Uprkos tome što možemo da kažemo da je Ikićeva slika situacije sistematski crna, od medija koje junaci prate, preko ponašanja okoline, do njih samih, ni za šta u ovom filmu ne mogu reći da je prevelika konstrukcija.
Novitet koji Ikić donosi u naš savremeni film jeste dobra interakcija naturščika i profesionalnih glumaca koja se ranije javljala kao problem. Ovde naturščici uopšte nemaju provlema u istom kadru sa profesionalcima i odlično se snalaze. Tome sigurno doprinosi i odlična montaža.
Voleo bih da se VARVARI izbore za svoje mesto ovde pored ŠIŠANJA i u inosranstvu, pored KLIPA. Teško je oteti se definiciji da je ovo "muški KLIP" jer ona dosta toga olakšava, ali svakako da je ovaj film i više od toga.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment