Pogledao sam THE SHOW MUST GO ON Nevija Marasovića, vrlo zanimljiv hrvatski no budget film. Pošteno govoreći, kod gledanja ovog filma nije zgoreg naglasiti da je no budget ali kada se povuče crta nema on mnogo krupnih zaostataka za mejnstrim produkcijom u regionu. Svakako, fotografija je sirovija, lokacije su grublje opremljene, ali čini mi se da ovaj film bez problema može da se gleda i u glavnotokovskom ambijentu.
Ipak, ono po čemu THE SHOW MUST GO ON bitno odskače od regionalnog mejnstrima jeste tematsko-zanatski okvir. Naime, reč je o futurističkoj priči, uslovno rečeno SFu, premda nekih vidljivih naučno-tehničkih "novuma" nema - rekao bih samo da su neke postojeće stvari pomerene korak dalje u odnosu na ono gde su bile kada je sniman ovaj film koji je izašao 2010. godine.
Film je smešten u sedmu godinu hrvatskog članstva u EU, dakle u 2019. ili 2020. godinu i govori o budućnosti u kojoj ratuju evropski savez i SAD sa nekakvim Istočnim, azijskim, recimo Evroazijskim blokom.
U osvit nuklearne razmene, u Hrvatskoj, nevoljnoj ččlanici zapadne alijanse kreće reality show. Kako bi zaštitili učesnike reality emisije od uticaja spolja, producenti ih sele u podzemno sklonište i vremenom reality u kome ljudi ne znaju da napolju počinje Treći svetski rat postaje globalni fenomen.
Apokalipsa koja prolazi mimo učesnika reality emisije nije nova ideja, imali smo je u mini-seriji DEAD SET. Međutim, za regionalne okolnosti, u kojima je još uvek prelomna tema rat i tranzicija, ovo je prilično inventivan a u određenom smislu čak i ideološki aktuelan problem.
Paradoksalno, Marasovićev futuristički film govori o temama koje su prisutnije u životima gledalaca od onih koje gledamo u "realističnijim" ostvarenjima o "gorućim" temama.
Marasović se ne fokusira na osudu reality emisija. Štaviše, onim prilazi fenomenološki i pokušava da sa puno razumevanja dokuči njihovu društvenu ulogu. S druge strane, kroz prikaz ljudi koji prave reality program i njihove opozicije, onih koji prave informativni, slika mikrouniverzum profesionalca koji su svesni realnosti ali joj se opiru jer zaduženi da stvaraju sliku o njoj.
THE SHOW MUST GO ON sve ove ambicije ispunjava lagano i nepretenciozno. Sven Medfvešek je glumački stub filma i uspeva da se iznese sa ulogom cinika koga apokalipsa lagano omekšava.
Marasovićevi rediteljski postupak je dinamičan. Uprkos vrlo ograničenim sredstvima trudi se da drži tempo, snimi što više pozicija kamere i nekim dobrim scenografskim improvizacijama nadoknadi nedostatak novca. većina tih zahvata mu, što se mene tiče, polazi za rukom.
THE SHOW MUST GO ON je dobio veliku pažnju u Hrvatskoj i poslužio je kao uspešan showcase za Marasovića koji je potom ušao u regularne, profesionalne, vode.
Reditelji bazirani u Hrvatskoj su i ranije imali sklonost ka apokalipsi na filmu - na um mi padaju RAT Veljka Bulajića i SAMI Lukasa Nole. Nevio Marasović bez veći problema prevazuilazi oba ova pokušaja.
* * * / * * * *
Ipak, ono po čemu THE SHOW MUST GO ON bitno odskače od regionalnog mejnstrima jeste tematsko-zanatski okvir. Naime, reč je o futurističkoj priči, uslovno rečeno SFu, premda nekih vidljivih naučno-tehničkih "novuma" nema - rekao bih samo da su neke postojeće stvari pomerene korak dalje u odnosu na ono gde su bile kada je sniman ovaj film koji je izašao 2010. godine.
Film je smešten u sedmu godinu hrvatskog članstva u EU, dakle u 2019. ili 2020. godinu i govori o budućnosti u kojoj ratuju evropski savez i SAD sa nekakvim Istočnim, azijskim, recimo Evroazijskim blokom.
U osvit nuklearne razmene, u Hrvatskoj, nevoljnoj ččlanici zapadne alijanse kreće reality show. Kako bi zaštitili učesnike reality emisije od uticaja spolja, producenti ih sele u podzemno sklonište i vremenom reality u kome ljudi ne znaju da napolju počinje Treći svetski rat postaje globalni fenomen.
Apokalipsa koja prolazi mimo učesnika reality emisije nije nova ideja, imali smo je u mini-seriji DEAD SET. Međutim, za regionalne okolnosti, u kojima je još uvek prelomna tema rat i tranzicija, ovo je prilično inventivan a u određenom smislu čak i ideološki aktuelan problem.
Paradoksalno, Marasovićev futuristički film govori o temama koje su prisutnije u životima gledalaca od onih koje gledamo u "realističnijim" ostvarenjima o "gorućim" temama.
Marasović se ne fokusira na osudu reality emisija. Štaviše, onim prilazi fenomenološki i pokušava da sa puno razumevanja dokuči njihovu društvenu ulogu. S druge strane, kroz prikaz ljudi koji prave reality program i njihove opozicije, onih koji prave informativni, slika mikrouniverzum profesionalca koji su svesni realnosti ali joj se opiru jer zaduženi da stvaraju sliku o njoj.
THE SHOW MUST GO ON sve ove ambicije ispunjava lagano i nepretenciozno. Sven Medfvešek je glumački stub filma i uspeva da se iznese sa ulogom cinika koga apokalipsa lagano omekšava.
Marasovićevi rediteljski postupak je dinamičan. Uprkos vrlo ograničenim sredstvima trudi se da drži tempo, snimi što više pozicija kamere i nekim dobrim scenografskim improvizacijama nadoknadi nedostatak novca. većina tih zahvata mu, što se mene tiče, polazi za rukom.
THE SHOW MUST GO ON je dobio veliku pažnju u Hrvatskoj i poslužio je kao uspešan showcase za Marasovića koji je potom ušao u regularne, profesionalne, vode.
Reditelji bazirani u Hrvatskoj su i ranije imali sklonost ka apokalipsi na filmu - na um mi padaju RAT Veljka Bulajića i SAMI Lukasa Nole. Nevio Marasović bez veći problema prevazuilazi oba ova pokušaja.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment