Luc Besson se vratio sa filmom LUCY. Nažalost, ona vrsta minucioznog rada i ambiciozne fizičke produkcije kakvu je poslednji put iskazao na filmu JOAN OF ARC je iza njega, ali je izgleda pronašao modus kako da se njegova lenjost ne vidi toliko na ekranu, pa čak i da ponudi vrlo lepe rezultate.
LUCY je u određenom smislu produžetak UNDER THE SKIN drugim sredstvima. Glazerov film je bio primer oživljavanja raznih muzejskih formi avangarde, a LUCY je sličan autorski bezobrazluk samo sa aproprijacijom tradicija pop-filma, premda ne samo anglosaksonskog nego i francuskog i azijskog. Ako bih morao da smestim LUCY u domen nečega što smo do sada videli onda referenca koja najpre pada na um je Jan Kounen. Ovo je film kakav bi Kounen snimio posle DOBERMANNa i BLUEBERRYja da se i dalje bavio ovom vrstom filma, a neko drugi će u Bessonovom postupku prepoznati i Miikea.
Kounen je ipak tačnija referenca jer se Besson ovde ipak bavi spojem visokooktanske akcije, šarmantno stupidnog filozofiranja i šamanizma i visoke estetizacije. Međutim, Miike i ostakla fassbinderovska tradicija su bitni jer je u ovom filmu očigledno da Bessona samo poneka scena istinski zanima a da neke koje je već savladao i pokazao da ume da radi, vrlo lako preskače, ostavlja u elipsi ili transformiše do neprepoznatljivosti.
Oduševljava me činjenica da je ovaj anti-superherojski i u suštini anti-akcioni film koji kreće i superherojskim i akcionim putem da bih ih onda napustio i skrenuo u šamanizam i mistifikaciju, uspeo da zaradi preko sto miliona dolara u Americi. Naime, na nivou strukture LUCY itekako odstupa od očekivanih postulata, a publika koju su u bioskop privukli producent TAKENa i Black Widow (jer da se ne lažemo, nema više fanova LEONa i NIKITE od fanova TAKENa i Marvela) dobila je nešto potpuno drugačije i bila presrećna.
Scarlett Johansson sa naslovima kao što su HER, UNDER THE SKIN i LUCY pokazuje da je možda najbolje od svih kapitalizopvala blamiranje u Marvelovim filmovima, i da je potom uspela da se afirmiše kao vrlo samosvojna ne samo art house već i žanrovska heroina.
LUCY se sve vreme kreće po tankoj liniji između onog dobrog i onog lošeg treša i ja sam među onima koji su uživali i koji čašu vide kao polupunu. Treba imati u vidu da sam ja Bessonov fan iz davnih dana i da me njegovi radovi od JOAN OF ARC do danas, kad je reč o režiji mahom deprimiraju. Od trenutka kada je odlučio da postane Corman, pa do danas, LUCY je jedini njegov rediteljski rad istinski vredan pažnje.
Ne možemo reći da je Besson protraćio sve godine od JOAN OF ARC do danas, uostalom impact TAKENa ili parkoura u raznim formama svakako se može porediti sa značajem nekih njegovih rediteljskih radova, ali kad god je režirao bilo je očuigledno da više nema strpljenja. U LUCY je konačno pronikao u formu koja mu omogućuje da se to odsustvo strpljenja ne oseti.
Pored Scarlett tu je i znalački odabrani Choi Min Sik kome se obradujem kad god ga vidim, i njegova pšrva uloga na Zapadu pokazuje da Luc i dalje prati gradivo širom sveta. Isto tako, pokazuje da je Luc Besson, što je pokazao i sa FIFTH ELEMENTom i dalje jedan od najboljih reditelja za tretiranje stripovske stilizacije i šteta je što on verovatno nema volje da se bavi tim ekranizacijama jer mislim da bi mnogi imali šta da nauče od njega.
LUCY je akcioni minjon u kome sam uživao. Razumeću one koji budu zgroženi.
* * * / * * * *
LUCY je u određenom smislu produžetak UNDER THE SKIN drugim sredstvima. Glazerov film je bio primer oživljavanja raznih muzejskih formi avangarde, a LUCY je sličan autorski bezobrazluk samo sa aproprijacijom tradicija pop-filma, premda ne samo anglosaksonskog nego i francuskog i azijskog. Ako bih morao da smestim LUCY u domen nečega što smo do sada videli onda referenca koja najpre pada na um je Jan Kounen. Ovo je film kakav bi Kounen snimio posle DOBERMANNa i BLUEBERRYja da se i dalje bavio ovom vrstom filma, a neko drugi će u Bessonovom postupku prepoznati i Miikea.
Kounen je ipak tačnija referenca jer se Besson ovde ipak bavi spojem visokooktanske akcije, šarmantno stupidnog filozofiranja i šamanizma i visoke estetizacije. Međutim, Miike i ostakla fassbinderovska tradicija su bitni jer je u ovom filmu očigledno da Bessona samo poneka scena istinski zanima a da neke koje je već savladao i pokazao da ume da radi, vrlo lako preskače, ostavlja u elipsi ili transformiše do neprepoznatljivosti.
Oduševljava me činjenica da je ovaj anti-superherojski i u suštini anti-akcioni film koji kreće i superherojskim i akcionim putem da bih ih onda napustio i skrenuo u šamanizam i mistifikaciju, uspeo da zaradi preko sto miliona dolara u Americi. Naime, na nivou strukture LUCY itekako odstupa od očekivanih postulata, a publika koju su u bioskop privukli producent TAKENa i Black Widow (jer da se ne lažemo, nema više fanova LEONa i NIKITE od fanova TAKENa i Marvela) dobila je nešto potpuno drugačije i bila presrećna.
Scarlett Johansson sa naslovima kao što su HER, UNDER THE SKIN i LUCY pokazuje da je možda najbolje od svih kapitalizopvala blamiranje u Marvelovim filmovima, i da je potom uspela da se afirmiše kao vrlo samosvojna ne samo art house već i žanrovska heroina.
LUCY se sve vreme kreće po tankoj liniji između onog dobrog i onog lošeg treša i ja sam među onima koji su uživali i koji čašu vide kao polupunu. Treba imati u vidu da sam ja Bessonov fan iz davnih dana i da me njegovi radovi od JOAN OF ARC do danas, kad je reč o režiji mahom deprimiraju. Od trenutka kada je odlučio da postane Corman, pa do danas, LUCY je jedini njegov rediteljski rad istinski vredan pažnje.
Ne možemo reći da je Besson protraćio sve godine od JOAN OF ARC do danas, uostalom impact TAKENa ili parkoura u raznim formama svakako se može porediti sa značajem nekih njegovih rediteljskih radova, ali kad god je režirao bilo je očuigledno da više nema strpljenja. U LUCY je konačno pronikao u formu koja mu omogućuje da se to odsustvo strpljenja ne oseti.
Pored Scarlett tu je i znalački odabrani Choi Min Sik kome se obradujem kad god ga vidim, i njegova pšrva uloga na Zapadu pokazuje da Luc i dalje prati gradivo širom sveta. Isto tako, pokazuje da je Luc Besson, što je pokazao i sa FIFTH ELEMENTom i dalje jedan od najboljih reditelja za tretiranje stripovske stilizacije i šteta je što on verovatno nema volje da se bavi tim ekranizacijama jer mislim da bi mnogi imali šta da nauče od njega.
LUCY je akcioni minjon u kome sam uživao. Razumeću one koji budu zgroženi.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment