Pogledao sam hrvatski krimić HITAC Roberta Orhela u kome se ovaj scenarista i reditelj dobrano oslanja na tradicije koje su postavili Zoran Tadić i Pavao Pavličić u svojim "metafizičkim" krimićima iz osamdesetih. Kao i za samog Tadića i za Orhela RITAM ZLOČINA ostaje nedostižan s tim što Orhel zamenjuje borhesovsku kontaminaciju žanra Scandi Noir elementom.
Rezuiltat je film koji je stalno na ničijoj zemlj9i između svedenog art-housea i ambicioznijeg televizijskog rada. Orhel voli disciplinovan izraz i understatement ali on i direktor fotografije tražeći takve atribute odlaze u sterilnost.
Uprkos tome što slično Tadiću niu Orhel nikada ne odlazi u klasični krimić, nudi dosta jasno razrešenje i tom popgledu je HITAC dosta pošten film.
Lepo je što Orhel obnavlja i nastavlja tradiciju autohtonog hrvatskog krimića koji su započeli Tadić i Pavličić. Šteta što ni on ne uspeva da se izvuče iz njenih problema kojih nije bilo samo u RITMU ZLOČINA.
* * 1/2 / * * * *
Rezuiltat je film koji je stalno na ničijoj zemlj9i između svedenog art-housea i ambicioznijeg televizijskog rada. Orhel voli disciplinovan izraz i understatement ali on i direktor fotografije tražeći takve atribute odlaze u sterilnost.
Uprkos tome što slično Tadiću niu Orhel nikada ne odlazi u klasični krimić, nudi dosta jasno razrešenje i tom popgledu je HITAC dosta pošten film.
Lepo je što Orhel obnavlja i nastavlja tradiciju autohtonog hrvatskog krimića koji su započeli Tadić i Pavličić. Šteta što ni on ne uspeva da se izvuče iz njenih problema kojih nije bilo samo u RITMU ZLOČINA.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment