Pogledao sam RAZREDNI SOVRAŽNIK Roka Bičeka. Retko kada mi se ne dopadaju stvari koje rade ljudi koji se zovu Rok ili Roko, od Roka Petrovića do danas, no Rok Biček je jedan u nizu koji su podbacili. Nažalost, RAZREDNI SOVRAŽNIK nije dorastao velikim očekivanjima koja sam imao. Ipak, prikazan je u Nedelji kritike u Veneciji a imao je i pozitivne utiske kod relevantnih kritičara.
Nažalost, film je površna, pseudo-polemička i vrlo teatralna priča o sukobu profesora starog kova koji pati od svojevrsnog pedagoškog autizma i grupe đaka koji su smekšali od liberalne paradigme koja je zavladala u školstvu i svaku vrstu "tvrđe pedagogije" doživljavaju kao "nacizam". Tema omladine čije je poimanje stvarnosti bazirano pre svega na pravima a ne na obavezama je zanimljiva i koliko čujem od edukatora iz moje okoline, ima dosta takvih tendencija. Ipak, Biček od toga ne uspeva da napravi zanimljiv film. Sve vreme pokušava da spusti loptu ne bi li izbacio ideje u prvi plan. Film je čak tako i kadriran, sa mizanscenima koji nisu previše "duboki", kao da tenzija i sukob ideja postoje između nas i junaka ali na kraju taj underplay ne daje značajne rezultate.
Ne mislim da bi film bio bolji da je žustriji ili realističniji poput HALF NELSONA, nepretenciozniji i inspirativniji poput DEAD POETS SOCIETY i GOOD WILL HUNTINGa ili socijalno demistifikujući poput MAJSTORI, MAJSTORI, ali baš ovo što Biček želi da snimi, Francuzi rade mnogo bolje.
Naročito su neuverljivo postavljeni likovi učenika koji su sušta suprotnost mucave i polupismene omladine koja je zavladala srpskim filmom od kada je počeo trend "snimanja naroda" sa naturščicima. Međutim, Rok Biček sasvim sigurno nije uspeo da ponudi alternativu tom konceptu kao što je recimo pružio Kechiche u BLUE IS THE WARMEST COLOR.
Stoga, Rok Biček je imao više sreće nego kvaliteta kada je skončao u Veneciji. Uprkos tome što je slovenački film daleko odmakao u pogledu raznovrsnosti žanrova, zanatskog nivoa i internacionalne afirmacije, kao i u pogledu radikalnosti poetika, Bičekov film više liči na onaj stari "slovenački film" iz predrasude ex-jugoslovenskog gledaoca - statičan, pretenciozan, spor. Rečju, dosadan čak i onima koji se ne mogu optužiti da im nedostaje strpljenja...
* 1/2 / * * * *
Nažalost, film je površna, pseudo-polemička i vrlo teatralna priča o sukobu profesora starog kova koji pati od svojevrsnog pedagoškog autizma i grupe đaka koji su smekšali od liberalne paradigme koja je zavladala u školstvu i svaku vrstu "tvrđe pedagogije" doživljavaju kao "nacizam". Tema omladine čije je poimanje stvarnosti bazirano pre svega na pravima a ne na obavezama je zanimljiva i koliko čujem od edukatora iz moje okoline, ima dosta takvih tendencija. Ipak, Biček od toga ne uspeva da napravi zanimljiv film. Sve vreme pokušava da spusti loptu ne bi li izbacio ideje u prvi plan. Film je čak tako i kadriran, sa mizanscenima koji nisu previše "duboki", kao da tenzija i sukob ideja postoje između nas i junaka ali na kraju taj underplay ne daje značajne rezultate.
Ne mislim da bi film bio bolji da je žustriji ili realističniji poput HALF NELSONA, nepretenciozniji i inspirativniji poput DEAD POETS SOCIETY i GOOD WILL HUNTINGa ili socijalno demistifikujući poput MAJSTORI, MAJSTORI, ali baš ovo što Biček želi da snimi, Francuzi rade mnogo bolje.
Naročito su neuverljivo postavljeni likovi učenika koji su sušta suprotnost mucave i polupismene omladine koja je zavladala srpskim filmom od kada je počeo trend "snimanja naroda" sa naturščicima. Međutim, Rok Biček sasvim sigurno nije uspeo da ponudi alternativu tom konceptu kao što je recimo pružio Kechiche u BLUE IS THE WARMEST COLOR.
Stoga, Rok Biček je imao više sreće nego kvaliteta kada je skončao u Veneciji. Uprkos tome što je slovenački film daleko odmakao u pogledu raznovrsnosti žanrova, zanatskog nivoa i internacionalne afirmacije, kao i u pogledu radikalnosti poetika, Bičekov film više liči na onaj stari "slovenački film" iz predrasude ex-jugoslovenskog gledaoca - statičan, pretenciozan, spor. Rečju, dosadan čak i onima koji se ne mogu optužiti da im nedostaje strpljenja...
* 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment