Saturday, July 19, 2014

DAWN OF THE PLANET OF THE APES

Pogledao sam DAWN OF THE PLANET OF THE APES Matta Reevesa. Mislim da je teško iz jednog gledanja, doduše iz vizure filmskog radnika, spoznati grandioznost ovog filma. Zašto? Pa pre svega zato što je ovo film u kome u kome je tehnika dostigla tačku razvoja u kojoj uz poravilnu upotrebu uspeva da u potpunosti plasira priču i karaktere u prvi plan. Reeves je uspeo u nečemu potpuno nesvakidašnjem - majmuni su prikazani sa životinjskim fizionomijama i kretnjama, ali njihova interakcija ima sve aspekte dobro glumljene melodrame sa "običnim glumcima". Ne samo da se u jednom trenutku poveruje u majmune kao likove a ne kao spektakularan specijalan efekat ili barem bizarni SF "novum", već film ima tendenciju da povremeno deluje "obično", kao da svaki dan gledamo filmove o mutiranim majmnunima koji imaju sposobnost komunikacije.

To naravno nije samo stvar napretka tehnike već Reevesovog rediteljskog postupka koji je nesvakidašnji. Naime, u ovom vrlo skupom i složenom filmu, on snima nešto skupo, složeno i nesvakidašnje, kao neku najobičniju, maltene "filler" scenu, čime razbija kliše da su tehnički kompleksne scene obično rediteljski akcentovane kako bi publici bilo jasno da su se filmadžije namučile. Time postiže naročit efekat jer DAWN OF THE PLANET OF THE APES zaista deluje kao film o likovima i odnosima.

To naravno ne znači da nema spektakularne akcije, između ostalog i parafraze Kustine scene "majmun je ušao u tenak" iz PODZEMLJA, i to sa jasnom posvetom poznatom izraelskom filmu. Naravno, moguće je da učitavam zbog aktuelnih tenzija u pojasu Gaze, ali scena u kojoj se tenk tretira iz subjektivca majmuna, jako podseća na LEBANON.

"Humana" podela je takođe odlična i to opet sa akcentom na karaker i priču. Jason Clarke praktično po prvi put dobija top-billing ulogu, ali teško je reći da on u ovom filmu uspeva da se nametne i kao glavni glumac. Tu su još i Keri Russell, čija je karijera praktivčno reinventovana sa THE AMERICANS ali zapravo je ovo njen FELICITY reuninion sa Reevesom a Gary Oldman je jedini koji igra u maniru zvezde, premda znamo da on pruža i više od toga. Ono što je osnovni kvalitet ove glumačke podele jeste da je reč o harizmatičnim glumcima, koji umeju da igraju karakter, i samim tim personality acting prepuštaju majmunima. To je vrlo zanimljivo i sofisticirano rediteljsko rešenje, naročito ako imamo u vidu tradiciju ovog serijala koji je krenuo kao star-driven sa Charltonom Hestonom da bi kasnije prerastao u loopy SF u kome majmuni vode glavnu reč.

Međutim, ovde je to zbilja duboko ukorenjeno u priči. Naime, majmuni imaju filmičniju psihologiju od ljudi. Ljudi su slabi, njihova psihologija je više vezana za stanje nego za radnju, dočim su majmuni spremni za akciju jer stvari uprkos evoluciji vide mnogo jednostavnije.

Zanimljiva je promena ideološkog predznaka i za DAWN OF THE PLANET OF THE APES se može reći da je mnogo dešnji od svih dosadašnjih APES filmova. Naime, ovde dolazi do rata pre svega zbog "jastrebova" u redovima majmuna, što donosi određenu dramaturšku svežinu. Naime, iako ima ljudi koji su majmunofobi u priči, svi ljudi se ponašaju prilično razumno, odnosno kao da su naučili sve lekcije iz prethodnih SF filmova. Majmuni se ne ponašaju tako.

Film tretira rat kao proizvod serije događaja koji se na kraju pretvara u neminovnost iako su na čelu obe strane zapravo miroljubivi junaci. U tom pogledu DAWN OF THE PLANET OF THE APES deluje prilično šmitovski po svom opredeljenju da konflikt prikaže kao neizbežan. U svakom slučaju, ideologija ovog filma, slagali se sa njom ili ne, nimalo nije gnjecava.

Planeta Majmuna je kao ideja morala da sačeka adekvatan napredak filmske tehnike kako bi se mogla prikazati na istinski ubedljiv način, i zato je kao property vapila za rebootom. Jaffa & Silver kao pisci i Rupert Wyatt kao reditelj su to odlično uradili u prvom filmu. Reeves međutim u nastavku sve to dovodi na jedan mnogo viši nivo.

* * * * / * * * *

No comments:

Post a Comment