Pogledao sam intrigantan desničarski indie film DRAGON DAY koji je
verovatno zbog svoje desne agende i naišao na neočekivano hladan prijem.
da se razumemo, film nije remek-delo i niko nije ostao iskraćen što rad
Jeffreya Travisa nije više hvaljen, ali svakako da je ovaj naslov
zaslužio više samilosti, barem zato što ideološki štrči unutar jedne
homogene scene.
Premisa deluje kao lo-fi rimejk RED DAWNa i to u sezoni kada MGM prikazao svoj kuakvički (a i prilično kukavni) "pravi" rimejk. SAD su u DRAGON DAYu upale u krizu dugovanja prema Kini i Kinezi su izveli cyberattack kako bi uradili "naplatu duga"/ "zaplenu zemlje". Kao i uvek u ovoj vrsti filmova, sama tehnička egzekcuija okupacije je više simboličnog nego pravog vojno-taktičkog karaktera i služi da se iskaže ovaj ili onaj vid socijalne kritike.
Kod Miliusa je to bila kritika demilitarizacije mladeži, kontrole posedovanja oružja itd. a kod Travisa je na meti ovisnost SAD od visoke tehnologije kineske proizvodnje i klimav moral federalnog osoblja.
Iako ideološka agenda ovog filma deluje maltene paleokonzervativno, ona je ublažena time što su Meksikanci prikazani kao pozitivci, odnosno kao "manjina koja je pogrešno smatrana opasnom".
Travis je moga sebi da učini uslugu i da film dodatno pojednostavi. Ovaeko je to film o grupi ljudi izgubljenih u okolini vikendice u toku cyberattacka, ostrvljavanju redneck "raje", nekontrolisanim represivnim impulsima naizgled miroljubivog šrifa i psihofizičkoj drami izazvanoj oskudicom. Travis nesumljivo preopterećuje film elementima i u spoju sa greškom u podeli - gde glavnog junaka igra najslabiji glumac u ekipi, rezultat je intrigantan ali neujednačen.
DRAGON DAY je oslonjen na indie estetiku pa je zanimljiva ta desna optika koja je atipična. Ipak, čini mi se da kako stvari stoje, desni indie film neće zaživeti i da će opstati samo na obodu mejnstrima ii njegovim simulacijama koje finansiraju mega-churches.
* * / * * * *
Premisa deluje kao lo-fi rimejk RED DAWNa i to u sezoni kada MGM prikazao svoj kuakvički (a i prilično kukavni) "pravi" rimejk. SAD su u DRAGON DAYu upale u krizu dugovanja prema Kini i Kinezi su izveli cyberattack kako bi uradili "naplatu duga"/ "zaplenu zemlje". Kao i uvek u ovoj vrsti filmova, sama tehnička egzekcuija okupacije je više simboličnog nego pravog vojno-taktičkog karaktera i služi da se iskaže ovaj ili onaj vid socijalne kritike.
Kod Miliusa je to bila kritika demilitarizacije mladeži, kontrole posedovanja oružja itd. a kod Travisa je na meti ovisnost SAD od visoke tehnologije kineske proizvodnje i klimav moral federalnog osoblja.
Iako ideološka agenda ovog filma deluje maltene paleokonzervativno, ona je ublažena time što su Meksikanci prikazani kao pozitivci, odnosno kao "manjina koja je pogrešno smatrana opasnom".
Travis je moga sebi da učini uslugu i da film dodatno pojednostavi. Ovaeko je to film o grupi ljudi izgubljenih u okolini vikendice u toku cyberattacka, ostrvljavanju redneck "raje", nekontrolisanim represivnim impulsima naizgled miroljubivog šrifa i psihofizičkoj drami izazvanoj oskudicom. Travis nesumljivo preopterećuje film elementima i u spoju sa greškom u podeli - gde glavnog junaka igra najslabiji glumac u ekipi, rezultat je intrigantan ali neujednačen.
DRAGON DAY je oslonjen na indie estetiku pa je zanimljiva ta desna optika koja je atipična. Ipak, čini mi se da kako stvari stoje, desni indie film neće zaživeti i da će opstati samo na obodu mejnstrima ii njegovim simulacijama koje finansiraju mega-churches.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment