L'AMOUR OUF

Ne mislim da je učešće filma L'AMOUR OUF u Kanu bilo neprikladno. Reč je o francuskom blokbasteru koji je francuski u najboljem smislu te reči.

Dakle, ima visok budžet i dvoipočasovni format svojstven blokbastera, ali umesto neke superherojske IP senzacije, reč je o ljubavnom filmu oslonjenom na gangsterski film i visoku estetizaciju koja uzima dosta rešenja svojstvenih arty filmu iako samo delo izrazito nije arty.

Dakle, da, ovo nije art film, nije nikakav umetnički proboj u bilo kom smeru, nije deo istog dijaloga kao EMILIA PEREZ ili ANORA, sa kojima je podelio selekciju. Međutim, jeste delo autora koji je informisan o tokovima koji su iznedrili navedene filmove, koji dolazi iz miljea u kom pokazuje da zna o čemu je reč ali bira da snimi jedan srčan komercijalni ljubavni film sa elementima gangsterskog, sve žanrove koji su baš kvintesencijalno francuski.

U tom smislu, izuzetno je važno da je ovaj dosta skup francuski film, sa skupim needle dropovima, sa nizom spektakularnih sekvenci uspeo da postigne očekivani uspeh na francuskim blagajna.

Film prati ljubavnu priču fine devojčice i malog mangupa od srednje škole gde se upoznaju pa do kraja mladosti kada sve doživljava svoj klimaks.

Gilles Lelouche je pokazao da ume da prilaže tvrd kriminalni milje u filmu BAC NORD a i da inscenira obračun, i od toga ne beži ni ovde, međutim, nije ovo primarno krimić ili čak ni triler. Ljubavna priča je u prvom planu i junake igraju dve generacije glumaca, gde najzahteviniji deo kada su odrasli preuzimaju Adele Exarhopoulos i Francois Civil.

Adele je očekivano energična i snalazi se u kompleksnoj ulozi žene privučene lepoti i zločinu u genetovskom smislu, a Civil donosi pravi spoj koji čini romantičnog antiheroja belmondovskog tipa.

Gilles Lelouche namerno pravi jednu veliku gotovo opersku strukturu. I ovde nije pitanje da li je film moga biti kraći jer ovde trajanje nije pitanje izvedbe. Izvedba je energična i propulzivna. U tom smislu, dva i po sata trajanja za ovu jednostavnu, arhetipsku priču o pravoj devojci i pogrešnom momku je prosto stvar odluke i ona se isplatila.

Ulazak u diskusiju da li forma podržava sadržaj, da li ovo treba ovako da se radi i sl. potpuno je pogrešan. Osnovno je pitanje, da li je ovo što je Lelouche snimio uspelo da ubedi gledaoca.

Mene jeste. Uživao sam u često sapunskim uživanjima kojima nas je on ovde prepuštao. Ovo nije EMILIA PEREZ, nema ovde te slojevitosti, ali ima antologijskih scena kao recimo jedno vrlo uspelo "prepoznavanje po ožiljcima" u ordinaciji hitne pomoći, kao i istovremeno srdačni ali i ironični hepiend.

Da li je L'AMOUR OUF film nastao iz dobrog ukusa, možemo da diskutujemo, ali to suštinski nije ni bitno jer je prosto dobar.

Ne bih imao primedbe na mnoge filmove tog tipa, da su ispali dobri.

Otud, možda L'AMOUR OUF zli jezici mogu nazvati ZABORAVLJENIMA koje nije režirao moron, ali u tom poređenju nije problem u ZABORAVLJENIMA nego u moronu.

Gilles Lelouche nije moron, iako se sasvim sigurno barem jednim delom napajao na istom izvoru kao reditelj ZABORAVLJENIH, pre svega na francuskom neobaroku, recimo ranom i jedinom suštinskom dobrom Beineixu.

Prestar sam da mogu da procenim koji su kapaciteti L'AMOUR OUF da bude bitan francuski film na način na koji je nama mogao da bude rani Beineix, niti znam da li filmska kultura na taj način postoji. Prosto ovo je gateway movie a ja sam svoje kapije prošao i zato je njegov krajnji efekat pitanje za klince ne za mene.

No, ono što ja vidim jeste da je nova generacija dobila nešto što je možda DIVA bila za nas.

* * * 1/2 / * * * *