Larry Clark je u filmu ANOTHER DAY IN PARADISE iskoračio iz svoje zone komfora i preduzeo je snimanje filma koji ipak podrazumeva da autor zna da režira. Na tom zadatku, Clark se snašao pre svega zbog toga što je James Woods preuzeo inicijativu i od uloge olinjalog lopova napravio jak noseći stub filma.
Ovo je priča o par mladih džankija koji se upetljaju sa olinjalim lopovom i njegovom podjednako olinjalom ženskom negde na Srednjem Zapadu tokom sedamdesetih i idu iz akcije u akciju, usput naravno erodirajući kao ličnosti, i posmatrajući svoj hepiend u formi pakla u kome dvoje njihovih zaštitnika žive.
Melanie Griffith odlično prati Woodsa kao njegova partnerka i jako dobro odmerava svoju reakciju na njegovu akciju, tako da je pravo uživanje gledati dvoje ipak već i tada veterana koji su još uvek u prajmu.
Vincent Kartheiser je filmičan u glavnoj ulozi, ali on ipak nije glumački mnogo iznad nekog momka kog Clark gusvansantovski fetišizuje.
E sad, Gus Van Sant je ako išta, majstor zanata. Larry nije, i u par scena se baš vidi da je klimav. Međutim, na kraju uspeva da se izvuče jer njegovo beleženja tela u nekim raznim vrtloženjima ipak nije toliko daleko od visceralnosti koju nosi krimić.
Muzika u filmu je raskošan izbor crnačke ali i singer songwriterske pesme šezdesetih i sedamdesetih i zanimljivo je kako Larry Clark ne pravi big deal od epohe. U stvari, na samom gledaocu je odradi gde se tačno na toj skali zbiva ovaj film.
ANOTHER DAY IN PARADISE je mogao biti samo još jedan neo noir, čak možda manje vešt od onih najboljih, ali uspeo je da bude nešto mnogo više, baš zahvaljujući Woodsu i naravno Melanie.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment