INHERITANCE

Phoebe Dynevor je u centru novog špijunskog filma Neila Burgera INHERITANCE. U trci sa Nolanom, Burger i dalje možda učestvuje jer ovo može da se postavi kao paralela sa TENETom ali poređenje bi ipak bilo nategnuto jer ovo nije bondovski globetrotting špijunac, iako jeste prisutan element globetrottinga.

Olen Steinhauer je potpisan kao scenarista zajedno sa Burgerom. Posle serije BERLIN STATION kojom je opravdano privukao pažnju kao scenarista, iako je prevashodno poznat kao književnik, i hrvatski zet, postao je sve aktivniji na ekranu.

Burger očigledno igra određenu ulogu u tome jer je posle produciranja filma sa Chrisom Pineom po Steinhaueru, sada ovaj i režirao.

Međutim, ako išta, ovo je iznad svega Burgerov film. Vraćajući se na HD video estetiku ranih dvehiljaditih, Burger snima propulzivan arty špijunac soderberghovskog karaktera gde zapravo nema akcije pa ni napetosti u klasičnom smislu. Fokus je licu Phoebe Dynevor koja putuje i prolazi kroz razne McGuffin situacije koje su podjednak McGuffin kao i artefakt koji pokreće radnju ali u suštini nije bitan.

Otud priča o devojci koja posle majčine smrti odlučuje da živi sa ocem a onda biva usisana u neku njegovu špijunsku intrigu, mnogo više zavisi od atmosfere i generalno "vajbovanja" na raznim nivoima nego od konsekventnog dešavanja.

Neil Burger je ipak narativno fokusiran reditelj, tako da se INHERITANCE ipak može prepričati i pratiti u klasičnom smislu, ali uspeo je da se dovoljno razlabavi u izrazu i da iskorači u taj autentičniji art postupak, koji je svakako arhaičan ali je i estetičan i nikada ne izlazi iz mode.

Otud, od senzibiliteta publike utisak i varira od * *.do * * *.