Fred Kudjo Kuwornu režirao je dokumentarni film BLAXPLOITALIAN koji je nažalost najbolji u naslovu a sve posle toga u njemu je propast.
Za razliku od nekih sličnih televizuelnih dokumentaraca o prisustvu crnaca u nekim formama filma, kao što je recimo bio vrlo solidni HORROR NOIRE: A HISTORY OF BLACK HORROR, Kudjo Kuwornu uspeva da uradi sve pogrešno, a da mu film i dalje na nivou nekog rudimentarnog dokumenta ostane koristan.
Dakle, o nekoj estetici se ne može govoriti. Ovde ima neke arhive, ne baš vrhunske, i imamo talking heads sagovornike. Sama priča nije baš istorijski sagledana po dubini, da ne kažem nije kompletistička kako bih ja voleo nego je tako malo lapidarna, ali opet i dalje je dosta zanimljiva jer ima interesantnih detalja o raznim glumcima crne boje kože koji su zauzeli mesto na ekranu u italijanskom filmu.
Međutim, okvir toga je Kudjo Kuwornuova otužna naracija u kojoj kao pokušava da bude "ličan" u maniru modernih dokumentaraca ali na kraju je samo lažan, pa i kontradiktoran u nekim stvarima, plus na sve to ima i neki diversity angažman gde na kraju grupa nekih anonimusa koji se bave glumom u Italiji kukaju kako su typecastovani i vrte se sa tom mišlju u krug.
Sat vremena je kratko da bi se obradila priča o crncima u italijanskom filmu jer to ne obuhvata sam ljude iz kolonija, migrante već i afroameričke expate koji su ovako ili onako stigli u Italiju, a da ne govorimo o Blaxploitation glumcima koji su bili deo italijanske produkcije koja je ciljala da simulira američku radi globalne prodaje.
To sve nije sistematski obrađeno.
Zato je sat vremena i predugo za ovakvog morona.
* 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment