Thursday, September 1, 2022

FRED CLAUS

Joel Silver je producent koji nije imao mnogo sreće sa komedijama iako je producirao neke antologijske naslove ovog žanra kao što je PROJECT X Nime Nourizadeha u produkciji Todda Phillipsa.

FRED CLAUS je nažalost jedna od komedija koje nose Silverov pečat neuspele komedije. Film je skup, u pogledu fizičke produkcije veoma ambiciozan, sa vodećim komičarima i karakterim glumcima u glavnim ulogama ali rezultat je prosto neuspeo. Niz ovakvih komedija Silver ima u svojoj filmografiji.

Ovog puta na istom zadatku našli su se tada najaktuelniji komičar, inače karakterni glumac sa smislom za humor - Vince Vaughn, oskarovac Paul Giamatti, još jedan osvajač Kevin Spacey, a u ulozi majke takođe dobitnica Kathy Bates. Ima tu još bitnih imena, a režira David Dobkin - jedan od fundamentalno najdarovitijih i najosposobljenijih reditelja komedija - dakle čovek koji ume da ispriča priču.

Scenario je napisao Dan Fogelman, majstor vrhunski skrojenih high concept skriptova koji ponekad dostignu ozbiljne domete kao u slučaju filma CRAZY STUPID LOVE, ali najčešće nisu iako se dok gledate ne možete ne diviti formalnoj preciznosti zamisli.

Takav je i FRED CLAUS - scenario je jako dobro postavljen, jako vešto napisan i dobro zamišljen, ali film je prosto nekako krut, iako nije predug, ima viškova, a u nekim segmentima opet pa neočekivanih manjkova, svega ima samo nekako nema onog punog gasa.

Vince Vaughn je odličan, ali opet nekako ne onom nivou na kome može da bude.

Sve je nekako nadomak da bude tu i da FRED CLAUS postane praznični klasik ali nije.

Dobkin kao reditelj pravi nekoliko grešaka, prvo kreće iz spoja povišenog realizma i odlaska u svet bajki i Deda Mraza i taj kontrast nedovoljno akcentuje. Dosta objekata su fizički realni, sagrađeni u studiju ali nekako ne postiže taj neki lived-in kvalitet kakav recimo imamo u FATMANu, i na kraju nalazimo se na ničijoj zemlji između bajke i dekonstrukcije.

Elfovi su urađeni dosta čudno, efektom umanjivanja glumaca ali i dodavanjem njihovog lika na druga manja tela i to opet nekako nije ni ubedljivo, nije ni smešno, nije ni maštovito.

Dobkin konačno u režiji nažalost ne uspeva da priča priču već mahom samo obuhvata glumce i ne mnogo više od toga. Stoga, FRED CLAUS je u pogledu stilizacije kompleksan ali egzekucija na onako visokom nivou koji se od Dobkina traži.

Činjenica da film nadomak prazničnog klasika, sugeriše da u njemu ima mnogo toga dobrog, pa čak da je i ovakav prijatan za gledanje i sasvim dinamičan. Međutim, neki sastojci su proradili blaže nego što treba, drugi nisu proradili uopšte i rezultat je pristojan film bez harizme a na kraju i rezultata blokbastera.

Čak mi se čini da i ta dilema da li je film bio dovoljno "mračan" i dovoljno "prljav" ili je trebalo više nije zapravo ključna. Film sasvim dovoljno nudi Vaughnove kanonske persone nasuprot prazničnih tropa, međutim, ovde se mnogo toga što treba nije desilo.

* * 1/2 / * * * *

No comments:

Post a Comment