PORNO PRIČA

PORNO PRIČA Aleksandra Jankovića je prvi film koji sam gledao iz bogatog slatea koji su pod etiketom strimera Apollona zakuvali Pink i Telekom Srbija. Karakteristika ovih filmova jeste da ih je inicijalno zamišljeno 52, pa je kasnije taj broj smanjen, i da je svaki imao 150 000 evra keša u budžetu.

Filmove radi nekoliko izvršnih producenata- Slobodan Šuljagić, Petar Pašić, Ivica Vidanović i PORNO PRIČA je deo Šuljagićevog dopirnosa.

Zanimljiv detalj oko ovog filma jeste da je reč o ekranizaciji Borivoja Radakovića koji je meni zanimljiv pisac, između ostalog baš i za ekranizaciju, i da će izaći iste godine kada i prva celovečernja ekranizacija Ferića, a njih dvojicu sam otkrio negde u isto vreme.

Janković je posle debitantskog filma FLEŠBEK u kom je on bio najveća zvezda i gde je njegov rediteljski postupak bio jedina stvar vredna pažnje, snimao mnoge serije, u Srbiji i Hrvatskoj i PORNO PRIČA mu je tek drugi film.

Nažalost, Šuljagićeva izvršna produkcija nije bila optimalan ambijent za njega. Umesto Igora Šuntera koji mu je snimao prvi film dobio je televizijskog snimatelja Zoltana Savina, umesto glumaca koji imaju star power, dobio je glumce koji naprosto nisu zvezde, nisu čak ni glavni glumci inače.

I samim tim, rezultat je jedan film koji izgleda kao neka televizijska stvar iz prošlih vremena, sa protagonistima kojima ozbiljno nedostaje magnetizam.

Kada se na to doda zatvorena situacija u kojoj se junaci nalaze - sve se dešava u jednom stanu - kasir gubinik i njegov drug vodinstalater žele da se afirmišu i obogate snimajući pornić sa prostitutkom i abnormalno “obdarenim” gubitnikom, onda se otvara pitanje da li dobijamo jednu višeslojnu priču koja je na površini seks komedija o snimanju pornića a u drugom sloju socijalna priča i konačno priča o kreaciji, o tome da šta god čovek da radi, pa makar to bio i pornić s gubitnicima, razvija kreativni impuls i uspostavlja odnose iz umetničkog kolektiva ili ćemo dobiti banalnu seks komediju.

Dobili smo ovo drugo, na jednom vizuelno i glumački skromnom nivou, ali isto tako uglavnom profesionalno izvedeno i sa svešću o veoma limitiranim mogućnostima koje su date autoru.

Nažalost, i sama stilizacija je konfuzna. Nema mnogo uslova za nju ali se prostitutka pojavi odevena kao iz MALE NOĆNE MUZIKE. Ne postoji puna kontrola nad svim izražajnim sredstvima, a iz pozorišnog komada koji je Janković režirao sa drugom (i mnogo boljom podelom) i dalje je ostalo dosta teatralnosti ne samo na nivou strukture teksta već i mizanscena.

Za razliku od prvog filma u kom je Janković mogao da se nametne kao zvezda, ovo nije takav projekat. No, ako išta pozitivno ima u ovom projektu, to je opet osećaj da je uradio posao kakav je bilo moguće uraditi u datim okolnostima, ali da ipak neku drugu priliku treba da čeka za povratak u prvu ligu. 

* 1/2 / * * * *