NOPE

Posle remek-dela kakvo je bio US i nestvarno uticajnog i uspešnog filma GET OUT, Jordan Peele snima svoj treći film u kome pokazuje da se malo umislio, da je željan da zagrize više nego što može da savlada, ali čak i kada se te dve loše osobine ispolje, i dalje je NOPE jedan veoma zanimljiv i dobar film.

NOPE na nivou premise ima jedan problem koji Jordan Peele prevazilazi formalno ali ne i suštinski. On uspeva da na nivou scenarija opravda kako ovde po treći put konstruiše "zatvorenu situaciju" sa srazmerno malim brojem likova koji su super-uključeni u zaplet ali smeštanje priče u pustu vestern vukojebinu, u ogromnu pustoš neumitno otvara pitanje zašto nema više nekih sporednih likova koji nisu uključeni u zaplet. To je pitanje atmosfere i uprkos tome što Jordan Peele jasno postavlja okolnosti da su usamljeni i fizički usamljeni ljudi na tom prostoru upućeni jedni na druge a ne neke naprosto nisu, gledalac teško pobeđuje taj subjektivni osećaj da je likova malo a fizičkog prostora puno.

Zatim, film sa ovolikim brojem likova, i samo jednim antagonistom sa kojim se suočavaju, ne mora da traje dva sata, sat i po je puna kapa, i uprkos tome što film nije dosadan, samo je komotan s ritmom, odaje utisak preglomaznog. Što opet nije argument, ali utisak moramo pribeležiti.

Konačno, ovde Jordan Peele pravi višeslojnu priču ali za razliku od GET OUT i US u kojima slojeve razlaže na bazi jednostavno postavljenih okolnosti i zapleta, unosi puno elemenata, digresija, detalja, i onda sama priča ima slojeve raznih vremena, raznih formativnih događaja, i u maniru koji sebi može da dopusti Tarantino ide u smeru određenog baroka koji se od Peelea ne očekuje, a po reakcijama dela publike još uvek mu se ni ne prašta.

Uprkos tome što je Peeleovo "iživljavanje" ništa spram onoga koje bi nam Tarantino priredio u odnosu na strukturu, deluje da kod dela publike Jordan mora ipak još malo da se "dokaže" da bi sebi mogao da dozvoli ovu vrstu "It's a about a lot of things" filma.

Konačno, dok su i GET OUT i US doneli nešto zaista sveže, GET OUT ideološki i u načinu iskazivanja ideologije, a US i estetski, i gde su reference bile bitne na mikro nivou, ovde se već slobodno licitira Spielbergom, Shymalanom i Tarantinom.

I zbilja, postoje elementi sve trojice u ovom filmu, ali NOPE meni ipak deluje kao pre svega Peeleov film.

Naime, NOPE je film o identitetu - o crncima koji su wrangleri konja za filmove - zarobljeni u "belačkom miljeu" i "belačkom poslu" koji izumiru, o nekadašnjem detetu glumcu korejskog porekla koje i dalje nije odustalo od showmanshipa, o njihovim prenaglašenim Americana formama šoubiznisa, oličenim u ranču i nižerazrednom vestern zabavnom parku, iako među njima niko nije belac, o vanzemaljskoj pojavi u obliku letećeg tanjira iz pedesetih, koja to možda nije.

Ovo je dakle priča o šou-nastupu spolja i identitetu iznutra, u imaginarijumu koji bismo sigurno mogli sresti kod Spielberga koji voli derutnu Americanu i trashy SF ali nikako u ovoj formi. Iako imamo scenu krvave kiše koju pamtimo iz Spielbergovog WAR OF THE WORLDS, ovde imamo jedan pristup žanru iz karaktera. Lica protagonista prenose mnogo više efekat susreta sa vanzemaljcima nego sami prikazi letećih tanjira. To na neki način vuče na Shymalana koji je poznat po konvencionalnim SF pričama datim iz neočekivane vizure, međutim on je već snimio SIGNS, to smo već videli. I kod Peelea imamo neočekivanu vizuru za blokbaster plus neočekivano ponašanje za junaka koji veliku misteriju drže za sebe koliko god mogu.

Uprkos tome što je Peele želeo da drži koncept ovog filma u tajnosti već je iz trejlera potpuno jasno šta je po sredi i film je manje-više ono što ste mislili da jeste, osim kada na nekim manjim nivoima priče donosi preokrete. Ali ono gde je definitivno svoj jeste vezanost za Peelea za karaktere i nekarakteristično prikazivanje bioskopskog spektakla iz vizure koja ne daje blokbasterski money shot - iako je film vrlo atraktivan, uostalom slikao ga je Hoyte Van Hoytema, a u samom filmu NLO pokušava da zabeleži iskusni stari snimatelj na filmskoj traci.

Jordan Peele je sebi svakako ovde uzeo dosta slobode, rad je da čačne sfere meta- filma, i što se mene tiče, ima prava na to. Neko doduše misli da još nema. Ali, to je sad već individualna stvar. 

Uprkos tome što NOPE ne mogu da preporučim onako samouvereno kao US jer remek-delo svakako nije, čini mi se da svako ko voli zanimljiv film treba da ga pogleda jer imamo velikog autora koji proba da izvede nešto zanimljivo, a to uvek treba videti.

* * * / * * * *