Stefan Rusowitzky se i dalje teško nosi sa "prokletstvom" oskara za strani film. Dok se posle svog DIE FALSCHERa potuca po nekim obodnim angloameričkim produkcijama, u HINTERLANDu je pokušao da snimi svoj DER HAUPTMANN ali je za razliku od Scwendtkeovog klasika snimio samo nešto što me je podsetilo na JOSEFa Stanislava Tomića.
I Tomićev film mi je mnogo bolji.
HINTERLAND gradi jednu visokoestetizovanu sliku Beča posle rata koji je namerno izvitoperen kao u nekom ekspresionističkom filmu ili stripu, ali na nivou na kom to prosto nismo viđali na filmu, sa iskrivljenim zgradama, artificijelnim ambijentima, prostorima koje je danas tek moguće snimiti sa napretkom tehnike, u kom operiše serijski ubica i ubija vojnike iz Velikog rata.
Naravno, Prvi svetski rat se tek završio. Nikog od gospode ti ljudi previše ne zanimaju ali beški inspektor i ratni veteran kreće da istražuje.
HINTERLAND deluje kao arty ekranizacija nekog arty stripa iako nije nastao po takvom predlošku. I na tom nivou je jako uspeo, rekao bih čak da je impresivan. Međutim, sama priča je mlaka, odnosi su neubedljivi i lažni, junaci su prenaglašeni u svakom pogledu i naivni. A vizuelnih bravura ipak nema toliko da bi se ovaj film sasvim opravdao samo njima. Ima ih, bez sumnje. Ali, nedovoljno.
U tom pogledu, Rusowitzky pada na nivou vođenja priče. Ne bih rekao da ju je zanemario zbog artificijelnosti ili estetizacije. Naprotiv. Samo mislim da je naprosto preveliki mediokritet da bi je isterao kako treba. Iza HINTERLANDa stoji veliki trud, tu je i Snyderov Nemac iz zombi filmova, ali rezultat nije na nivou uloženog hardvera.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment