STRIC

David Kapac i Andrija Mardešić su autori koje pratim još od njihovog srednjemetražnog komičnog horora ZAGORSKI SPECIJALITET koji mi se nametnuo u svoje vreme kao zaista ključno ostvarenje savremenog hrvatskog horora, iako se ŠUMA SUMMARUM nametao kao bitniji u javnosti.

Dugo ih nije bilo, vegetirali su po televiziji na nekim nezahtevnim poslovima ali konačni dugometražni debi STRIC sasvim sigurno uvodi njihovu karijeru na jedan viši, što se mene tiče najviši nivo regionalne kinematografije. Štaviše, STRIC je film koji izgleda svetski, i na nivou izvedbe i vođenja priče.

U poetičkom pogledu, STRIC se nadovezuje na Lanthimosa pre svih, ali se sigurno mogu prepoznati uticaji Jordana Peelea, neko vidi i ranog Hanekea, ja ne toliko, ali istovremeno nudi i nešto svoje.

Priča je jednostavna. Tokom osamdesetih, jednu blago disfunkcionalnu porodicu iz unutrašnjosti posećuje stric iz Nemačke. Donosi im darove i autoritet porodičnog patrijarha. A onda počinjemo da shvatamo da njegova poseta za Božić nije baš uobičajena jer se dešava svakog dana i uprkos ambijentu i ponašanju junaka, možda nisu baš osamdesete...

Možda je i ovo preveliko otkriće, ali zaplet nosi zaista još mnogo otkrića i preokreta. Film je u osnovi kamerni, ali priča je jako snažna, gluma cele podele od četiri (i po glumca) je izuzetna, i ono što je najvažnije, u ovako začudnoj priči, razvijamo emociju prema likovima i prema stravi kroz koju prolaze.

Uprkos tome što STRIC nije stricto sensu horor film, pre bih rekao da je crnohumorni triler, utisak koji ostavlja je strava, sa tek pomalo užasa.

Kapac i Mardešić prikazuju junake koji su u začudnoj situaciji i ona je spontano dosta znakovita. Ima ne samo psihološku već i veoma suptilnu ideološku dimenziju i može se čitati i kao neka vrsta društvene kritike. No, to je jako vešto i nenametljivo izvedeno.

Fotografija Miloša Jaćimovića je izuzetna i on doprinosi toj visokoj estetizaciji ovog filma, i potvrđuje se kao jedan od najzanimljivijih srpskih direktora fotografije, naročito jer ovim filmom "proširuje područje borbe".

Miki Manojlović u ulozi Strica ima izazov koji može da ga dobro zabavi, a kao Hrvat se snalazi možda malo slabije nego kod Boba Jelčića u SAM SAMCAT, ali mu je govor uglavnom konzistentan i ne izbacuje nas iz iluzije lika. U poslednjih nekoliko Mikijevih zagrebačkih rola kao u NEKA OSTANE MEĐU NAMA bilo je malo utiska stunt castinga. Ovde to nije slučaj, Miki je organski deo filma.

Goran Bogdan i Ivana Roščić su sjajni kao bračni par koji dočekuje Strica, i Bogdan svoj star power ulaže u zanimljiv lik kom daje specifičnu toplinu.

STRIC je moćan debi i film vredan pažnje u svakom pogledu koji će sasvim sigurno moći da se jednog dana ugradi u reprezentativni uzorak radova sa naših prostora.

* * * 1/2 / * * * *