Jacques Audiard je svoj prvi scenaristički credit dobio sa 22 godine kao jedan od dvojice adaptatora romana Alain Yves Beaujoura u režiji i sa dijalozima njegovog oca Michela, inače pre svega poznatog kao scenariste.
Na sledeći potpis, ponovo u saradnji sa ocem, Audiard će sačekati celih sedam godina iako ne možemo reći da je on jedini kriv što je ovo slab film. A film jeste slab. Kreće od zanimljive premise, tri lopova upadaju na parti koji organizuje bogataš kog žele da opljačkaju a onda se ispostavlja da on ima novac u banci i jedino ih može isplatiti čekom te svi čekaju ponedeljak kad prorade banke.
Lopovi tako moraju da provedu dan i noć sa bogatašem i njegovim razmaženim društvom koje ih postepeno dovodi do ludila i uči da je skuplja dara nego mera.
Ako izuzmemo kriminalistički aspekt, a on je samo u premisi i nije presudno bitan, ovo je film, a bilo je takvih dosta u ranoj scenarističkoj fazi velikog autora u kom on nije ni blizu poetici koju će formirati i forsirati praktično od svog prvog filma.
Period koji je Audiard proveo u svetu francuske komercijalne komedije nije kratak i ovaj prvi naslov mu je doneo neke kontakte sa kojima će i kasnije sarađivati u svojoj nekanonskoj fazi kakav je Bernard Blier recimo.
Tačno dvadeset godina nakon ovog scenarističkog debija, Audiard će napisati i režirati svoj pravi punokrvni debi i brzo se nametnuti kao jedan od najuzbudljivijih francuskih autora.
No comments:
Post a Comment