DOLEMITE IS MY NAME Craiga Brewera je biografski film o Rudy Ray Mooreu i njegovim počecima, zapravo ne baš počecima već o prvim uspesima kada je izgradio scensku personu Dolemitea i snimio istoimeni film koji će postati iznenadni hit svog vremena.
DOLEMITE IS MY NAME je priča o čoveku koji je pošto-poto želeo da postane poznat i posle neuspešnih muzičih pokušaja, kreće u stand up komediju plasirajući jive koji je pokupio od beskućnika da bi na kraju od toga svega snimio i film.
Ovo je film o periodu kada je zabava još uvek mogla da funkcioniše kao autentično preduzetništvo, kada su ploče mogle da se prodaju iz gepeka, kopije filma nose pod miškom od bioskopa do bioskopa, kada je proizvod bio artefakt i mogao se prodavati dugo.
U tim okolnostima je i neko kao Rudy Ray Moore, čovek bez izrazitog dara za bilo šta, mogao da postane zvezda barem u jednoj niši afroameričke populacije. Eddie Murphy donosi svoju harizmu holivudske megazvezde i uključen je na maksimum. On nosi film i prenosi unutrašnja vrtloženja Rudy Ray Moorea, sa energijom i uživanjem kakvom odavno nismo svedočili. Iako se u periodu ranih dvehiljaditih Murphy ofucao u seriji besmislenih i groznih komedija namenjenih celoj porodici, kontrapunkt tome je krenuo da traži u ozbiljnijim karakternim ulogama. Dok je kod Condona u DREAMGIRLS došao nadomak "oskara", u tom filmu on nije bio dominantna sila. Ovde jeste. DOLEMITE jeste Murphyjev šou.
Što je još važnije, toga su svi svesni, i svi oko Murphyja, iako tu ima velikih i aktuelnih, da ne kažem aktuelnijih zvezda od njega. Murphy nosi film i u punoj je formi a Brewer uzima nešto efikasnosti baš socijalnog i blaxploitation filma sedamdesetih i priču izlaže lako, nepretenciozno i sa humorom koji funkcioniše nekada sa neposrednim a nekada sa odloženim dejstvom. Brewer je snimio film za Netflix za relativno skroman budžet ali je po scenariju iskusnih biopic majstora Alexandera i Karaszewskog uspeo da napravi film koji ne pati od limita "istinite priče".
Za razliku od Mario Van Peeblesa koji je formalno odabrao put hibridnog filma u svom BAADASSSSSu koji govori o nastanku kultnog filma njegovog oca Melvina, Brewer ide na jednu jasnu svedenu formu movieja, koja danas deluje sirovo i mišićavo, taman kako volimo.
Alexander i Karaszewski su pisali ED WOOD i MAN ON THE MOON pa i PEOPLE VS LARRY FLYNT i DOLEMITE IS MY NAME se lako uklapa u taj niz. Međutim, čini se da je Brewerov film najdirektniji od njih, najjednostavniji ali i najraspoloženiji da neke elemente priče prenebregne. Naime, Rudy Ray Moore je neprekidno okružen ženama, mnoge od njih su lakog morala ali u ovom filmu on nema ljubavni život. Njegov neobičan odnos sa Lady Reed gde je uzeo gojaznu crnkinju i izveo je na scenu u jednoj situaciji je akcentovan kao nekakav Mooreov emancipatorski gest (iako Brewer ne pokazuje da ga je on sam bio svestan ali Lady Reed jeste), i to je na svu sreću jedini pokušaj da se "pokrije", opravda, odbrani, Mooreov u suštini besprizorni i za današnje uslove neprihvatljivi komičarski schtick.
Imajući u vidu celu Woke priču, ti detalji su mala žrtva.
DOLEMITE IS MY NAME je biopic koji su napravila "braća" koja znaju da svaki dinar mora da se zaradi. Moore je sanjao o tome da stigne u sve bioskope. Sada je putem streaminga stigao u sve kuće. Film je imao limited release ali jeste gorka ironija da ovo na kraju ipak nije bioskopski rad. Međutim, ono što definitivno jeste je film u kakvom bismo uživali da nam je stigao u bioskope.
* * * 1/2 / * * * *
DOLEMITE IS MY NAME je priča o čoveku koji je pošto-poto želeo da postane poznat i posle neuspešnih muzičih pokušaja, kreće u stand up komediju plasirajući jive koji je pokupio od beskućnika da bi na kraju od toga svega snimio i film.
Ovo je film o periodu kada je zabava još uvek mogla da funkcioniše kao autentično preduzetništvo, kada su ploče mogle da se prodaju iz gepeka, kopije filma nose pod miškom od bioskopa do bioskopa, kada je proizvod bio artefakt i mogao se prodavati dugo.
U tim okolnostima je i neko kao Rudy Ray Moore, čovek bez izrazitog dara za bilo šta, mogao da postane zvezda barem u jednoj niši afroameričke populacije. Eddie Murphy donosi svoju harizmu holivudske megazvezde i uključen je na maksimum. On nosi film i prenosi unutrašnja vrtloženja Rudy Ray Moorea, sa energijom i uživanjem kakvom odavno nismo svedočili. Iako se u periodu ranih dvehiljaditih Murphy ofucao u seriji besmislenih i groznih komedija namenjenih celoj porodici, kontrapunkt tome je krenuo da traži u ozbiljnijim karakternim ulogama. Dok je kod Condona u DREAMGIRLS došao nadomak "oskara", u tom filmu on nije bio dominantna sila. Ovde jeste. DOLEMITE jeste Murphyjev šou.
Što je još važnije, toga su svi svesni, i svi oko Murphyja, iako tu ima velikih i aktuelnih, da ne kažem aktuelnijih zvezda od njega. Murphy nosi film i u punoj je formi a Brewer uzima nešto efikasnosti baš socijalnog i blaxploitation filma sedamdesetih i priču izlaže lako, nepretenciozno i sa humorom koji funkcioniše nekada sa neposrednim a nekada sa odloženim dejstvom. Brewer je snimio film za Netflix za relativno skroman budžet ali je po scenariju iskusnih biopic majstora Alexandera i Karaszewskog uspeo da napravi film koji ne pati od limita "istinite priče".
Za razliku od Mario Van Peeblesa koji je formalno odabrao put hibridnog filma u svom BAADASSSSSu koji govori o nastanku kultnog filma njegovog oca Melvina, Brewer ide na jednu jasnu svedenu formu movieja, koja danas deluje sirovo i mišićavo, taman kako volimo.
Alexander i Karaszewski su pisali ED WOOD i MAN ON THE MOON pa i PEOPLE VS LARRY FLYNT i DOLEMITE IS MY NAME se lako uklapa u taj niz. Međutim, čini se da je Brewerov film najdirektniji od njih, najjednostavniji ali i najraspoloženiji da neke elemente priče prenebregne. Naime, Rudy Ray Moore je neprekidno okružen ženama, mnoge od njih su lakog morala ali u ovom filmu on nema ljubavni život. Njegov neobičan odnos sa Lady Reed gde je uzeo gojaznu crnkinju i izveo je na scenu u jednoj situaciji je akcentovan kao nekakav Mooreov emancipatorski gest (iako Brewer ne pokazuje da ga je on sam bio svestan ali Lady Reed jeste), i to je na svu sreću jedini pokušaj da se "pokrije", opravda, odbrani, Mooreov u suštini besprizorni i za današnje uslove neprihvatljivi komičarski schtick.
Imajući u vidu celu Woke priču, ti detalji su mala žrtva.
DOLEMITE IS MY NAME je biopic koji su napravila "braća" koja znaju da svaki dinar mora da se zaradi. Moore je sanjao o tome da stigne u sve bioskope. Sada je putem streaminga stigao u sve kuće. Film je imao limited release ali jeste gorka ironija da ovo na kraju ipak nije bioskopski rad. Međutim, ono što definitivno jeste je film u kakvom bismo uživali da nam je stigao u bioskope.
* * * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment