SORKHPUST Nime Javidija, na engleskom poznat kao THE WARDEN, možemo definisati kao umereno arty triler baziran na high conceptu koji uspeva da iz male priče prikaže i nešto, mada ne mnogo širu sliku.
Smešten u 1967. godinu, THE WARDEN govori o iranskom zatvoru koji se ruši da bi se proširio aerodrom. Poslednjeg dana, upravnik i čuvari pakuju zatvorenike i stvari za preseljenje. U poslednjem trenutku, otkriva se da jedan zatvorenik nedostaje.
Upravnik shvata da se zatvorenik sakrio negde u zatvoru koji će uskoro biti napušten, i kreće da ga traži sa čuvarima, a svi izvan njegovog kruga deluju kao potencijalni pomagači u sakrivanju i bekstvu tog robijaša osuđenog na smrt.
Ubrzo, film prerasta u jednu košmarnu priču o upravniku zatvora koji ne može da napusti svoju kaznionicu, otvara se pitanje ko je u stvari zatvorenik i ko je zapravo slobodan.
THE WARDEN želi da načne i neke metafizičke teme ali je u osnovi ovo ipak najefektnije kao triler snimljen u kinematografiji za koju taj žanr nije karakerističan. Međutim, kao i druga dva najpoznatija filma Navida Mohammadzadeha, i THE WARDEN u osnovi ima vesternizovan pristup inscenaciji pa i ritmu.
Navid je u ovom filmu drugačiji nego u JUST 6.5 i SHEEPLE. Ovde je pod šminkom, mnogo je tiši, i igra zvaničnika čija slabost baš i proističe od institucionalne presije, i straha od nadređenih. Lik je uvek na granici da preraste u karikaturu ali na kraju uspeva da prelomi gledaoca i razvije simpatije.
Nima Javidi vešto koristi epohu da bi prikazao "slobodniji život" iz Pahlavijevog vremena, pa i nešto slobodnije i emancipovanije žene.
THE WARDEN nije eksplozivan kao SHEEPLE ili JUST 6.5 ali je vrlo solidan triler kakav nismo mogli da očekujemo iz Irana.
* * * / * * * *
Smešten u 1967. godinu, THE WARDEN govori o iranskom zatvoru koji se ruši da bi se proširio aerodrom. Poslednjeg dana, upravnik i čuvari pakuju zatvorenike i stvari za preseljenje. U poslednjem trenutku, otkriva se da jedan zatvorenik nedostaje.
Upravnik shvata da se zatvorenik sakrio negde u zatvoru koji će uskoro biti napušten, i kreće da ga traži sa čuvarima, a svi izvan njegovog kruga deluju kao potencijalni pomagači u sakrivanju i bekstvu tog robijaša osuđenog na smrt.
Ubrzo, film prerasta u jednu košmarnu priču o upravniku zatvora koji ne može da napusti svoju kaznionicu, otvara se pitanje ko je u stvari zatvorenik i ko je zapravo slobodan.
THE WARDEN želi da načne i neke metafizičke teme ali je u osnovi ovo ipak najefektnije kao triler snimljen u kinematografiji za koju taj žanr nije karakerističan. Međutim, kao i druga dva najpoznatija filma Navida Mohammadzadeha, i THE WARDEN u osnovi ima vesternizovan pristup inscenaciji pa i ritmu.
Navid je u ovom filmu drugačiji nego u JUST 6.5 i SHEEPLE. Ovde je pod šminkom, mnogo je tiši, i igra zvaničnika čija slabost baš i proističe od institucionalne presije, i straha od nadređenih. Lik je uvek na granici da preraste u karikaturu ali na kraju uspeva da prelomi gledaoca i razvije simpatije.
Nima Javidi vešto koristi epohu da bi prikazao "slobodniji život" iz Pahlavijevog vremena, pa i nešto slobodnije i emancipovanije žene.
THE WARDEN nije eksplozivan kao SHEEPLE ili JUST 6.5 ali je vrlo solidan triler kakav nismo mogli da očekujemo iz Irana.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment