IVANA CEA GROAZNICA Ivane Mladenović je drugi film spsko-rumunske rediteljke iz Kladova, školovane u Bukureštu sa kojim je i intenzivno profesionalno vezana.
U ovom flimu Ivana Mladenović se vraća u Kladovo i snima igranu priču u kojoj ona sama i ljudi iz njenog okruženja igraju sami sebe odnosno blago fikcionalizovanu verziju vlastitih ličnosti.
Ivana Mladenović ima iskustvno kao glumica i radila je sa uglednim rumunskim autorima međutim ovde tu celu stvar diže na viši nivo. Njena glumačka igra je centralni deo ovog filma i ona uspeva da donese dovoljno harizme da pokrene i sve ostale oko sebe, čiji kvalitet naravno varira, premda se baba i otac izdvajaju kao najfilmičniji likovi.
Ovakvi spojevi fikcije i dokumentarizma nisu novi, setimo se sličnih zahvata Srđana Karanovića a nedavno i Nikole Ležaića u TILVI ROŠ (zanimljivo da je i Tilva Roš ime sa vlaškim korenima, kao što je i ovde rumunska manjina u protagonizmu) ali film Ivane Mladenović donosi jako kompaktnu verziju svega toga, sa jasnom celovitošću priče koja "liči na život" i njegovu spontanost ali je zapravo vrlo strukturirana i oko događaja i oko transformacije lika.
U tom pogledu IVANA CEA GROAZNICA na nivou postupka unutar scena ima to poigravanje fikcijom i dokumentarniošću ali na nivou opšte strukture je ovo dobro postavljen film koji se zaokružuje i na nivou "lika" i na nivou "priče" pre svega zato što je našao okosnicu u dve okolnosti i jednom odnosu.
Okolnosti su Ivanin odmor u Kladovu i manifestacija na kojoj ona ima počasnu ulogu (u jednom momentu se pojavljuje Adam Puslojić, čovek koji je već 30 godina naša kopča sa Rumunijom) a odnos je Ivanina "zabranjena" romansa sa mlađim momkom iz njenog rodnog grada.
Pored Ivane, samo Kladovo je bitan junak ovog filma. Grad izgleda kao vrlo zanimljiva lokacija i spoj reke, hibridne arhitekture koja ide od skromnih privatnih kuća i stare socijalističke arhitekture do ekstravagantnih konstrukcija muzeja i Đerdapa, nudi najrazličitije ambijente i Ivana Mladenović ih odlično koristi sa svojom direktorkom fotografije Carmen Tofeni.
IVANA CEA GROAZNICA mogao je biti tipičan predstavnik "Bor-Majdanpek" estetike ali ju je znatno prevazišao. Naravno, ovaj film je ipak više rumunski nego srpski i u tom smislu ne treba ga svojatati.
* * * 1/2 / * * * *
U ovom flimu Ivana Mladenović se vraća u Kladovo i snima igranu priču u kojoj ona sama i ljudi iz njenog okruženja igraju sami sebe odnosno blago fikcionalizovanu verziju vlastitih ličnosti.
Ivana Mladenović ima iskustvno kao glumica i radila je sa uglednim rumunskim autorima međutim ovde tu celu stvar diže na viši nivo. Njena glumačka igra je centralni deo ovog filma i ona uspeva da donese dovoljno harizme da pokrene i sve ostale oko sebe, čiji kvalitet naravno varira, premda se baba i otac izdvajaju kao najfilmičniji likovi.
Ovakvi spojevi fikcije i dokumentarizma nisu novi, setimo se sličnih zahvata Srđana Karanovića a nedavno i Nikole Ležaića u TILVI ROŠ (zanimljivo da je i Tilva Roš ime sa vlaškim korenima, kao što je i ovde rumunska manjina u protagonizmu) ali film Ivane Mladenović donosi jako kompaktnu verziju svega toga, sa jasnom celovitošću priče koja "liči na život" i njegovu spontanost ali je zapravo vrlo strukturirana i oko događaja i oko transformacije lika.
U tom pogledu IVANA CEA GROAZNICA na nivou postupka unutar scena ima to poigravanje fikcijom i dokumentarniošću ali na nivou opšte strukture je ovo dobro postavljen film koji se zaokružuje i na nivou "lika" i na nivou "priče" pre svega zato što je našao okosnicu u dve okolnosti i jednom odnosu.
Okolnosti su Ivanin odmor u Kladovu i manifestacija na kojoj ona ima počasnu ulogu (u jednom momentu se pojavljuje Adam Puslojić, čovek koji je već 30 godina naša kopča sa Rumunijom) a odnos je Ivanina "zabranjena" romansa sa mlađim momkom iz njenog rodnog grada.
Pored Ivane, samo Kladovo je bitan junak ovog filma. Grad izgleda kao vrlo zanimljiva lokacija i spoj reke, hibridne arhitekture koja ide od skromnih privatnih kuća i stare socijalističke arhitekture do ekstravagantnih konstrukcija muzeja i Đerdapa, nudi najrazličitije ambijente i Ivana Mladenović ih odlično koristi sa svojom direktorkom fotografije Carmen Tofeni.
IVANA CEA GROAZNICA mogao je biti tipičan predstavnik "Bor-Majdanpek" estetike ali ju je znatno prevazišao. Naravno, ovaj film je ipak više rumunski nego srpski i u tom smislu ne treba ga svojatati.
* * * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment