MIRAI Mamoru Hosode je japanski animirani film o odrastanju, o dečkiću koji mora da se adaptira na to da je dobio sestricu i da nije više u centru pažnje svojih roditelja. On otkriva baštu u kojoj dobija mogućnost da putuje kroz vreme gde sreće svoju porodicu u prošlosti i budućnosti i kroz to on sazreva i adaptira se na život.
MIRAI je film koji je zanimljiv zbog toga što je animirana melodrama o sazrevanju koja obiluje raznim scenama i situacijama koje su ubedljive, “istinite”, ali ne preterano zanimljive ili atrkativne za gledanje, naročito ne u animiranom filmu. Kad to kažem, moram da naglasim da barem osamdeset procenata ovog filma uopšte ne deluje kao nešto što bi nužno moralo da bude urađeno u formi animacije i definitivno bi izgledalo bolje kao igrani film.
I to je možda ono što me je najveće iritiralo u filmu MIRAI. Naime, čini mi se da je Hosoda pred sebe postavio cilj da u japanimaciji napravi nešto što je blizu igranog filma, što je gotovo istovetno igranom filmu, i time je izdao animaciju i sve mogućnosti koje ona nudi. Kada se tome doda šta sve specijalni efekti mogu da pruže u igranom filmu, onda zaista ne može da se objasni zašto je ovo rađeno kao animacija.
Ovaj antianimacijski pristup filmu nažalost podržan je i nominacijom za oskara. Jasna mi je intencija da se ovakvim filmom donese “zrelost” animaciji, ali odlazak od onoga što su njene inherentne moći nije put.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment