ICH WAR ZUHAUSE, ABER

ICH WAR ZUHAUSE, ABER Angele Schanelec je dobitnik Srebrnog medveda za režiju u Berlinu i jedan od onih filmova gde nastupa potpuna disocijacija moje percepcije filma. Dakle, ovaj film zaista spada u nešto što ja ne mogu ni na jednom i ni po jednom osnovu da razumem ili vrednujem, pošto ako bih morao, smatrao bih ga amaterizmom, a kako me realnost očigledno demantuje onda je časnije reći da ja to ne mogu da ispratim i da do toga ne dobacujem.

Naime, ICH WAR ZUHAUSE, ABER je film mahom dugih statičnih kadrova, mada nije uvek takav, u kome glumci teatralno, mahom statično, mada ne uvek tako, pokušavaju da izgrade nekakve likove, mada ne uvek to, i zanemaruju narativ, mada baš ne uvek, i tako sve u krug.

Svakako da oni koji prate film treba da vide ovo ostvarenje kao informaciju o tome šta se zbiva u svetu, ali neka se spreme da tom slikom možda neće biti baš zadovoljni...