Sunday, February 10, 2019

HIGH FLYING BIRD

HIGH FLYING BIRD Stevena Soderbergha je jedan od onih filmova koje ovaj značajni autor i rodonačelnik nezavisnog filma snima kad je inspirisan. Uprkos tome što se od Soderbergha odavno ne može očeklivati onaj crossover ugođaj od pre dvadeset godina i filma OUT OF SIGHT, on i dalje mora da se prati jer može da isporuči nešto zanimljivo i ovo je jedan od tih filmova.

Snimljen po scenariju Tarella Alvina McCraneya, pisca MOONLIGHTa, ovaj film podseća na američki politički film sedamdesetih, i u formi polemičke drame, govori o položaju savremenog afroameričkog sportiste u takmičenjima koje su u potpunosti preuzele korporacije. Ovo je kao JERRY MAGUIRE niskog intenziteta gde NBA agent u očaju lockouta pokušava da reši probleme svog klijenta, prvog pika na draftu i dolazi na ideju koja bi mogla transformisati profesionalnu košarku.

Soderbergh je ovaj film snimao sam, koristeći iPhone, i film ako to imamo u vidu, jako dobro izgleda i za razliku od njegovih mnogih skorašnjih radova, deluje vrlo estetizovano, ne samo u pogledu osvetljenja, već i kadriranja i izbora lokacija.

Glumačka podela je takođe vrlo sugestivna u izgledu, i u pogledu kostima, pa i samih lica. Andre Holland je agent, Zazie Beetz je njegova kooky asistentkinja, Melvin Gregg je rookie a Kyle Machlachlan komesar lige. Međutim, najveći scene stealer je legendarni Bill Duke kao tvrdi, politički angažovani košarkaški pedagog, negde između Boška Đokića i Ducija Simonovića.

HIGH FLYING BIRD je mali ali efektan film koji u punoj meri uspeva da iskoristi kapacitete Soderberghovkog aktuelnog fassbinderovskog pristupa, spajajući na jednom mestu Karl Anthony Townsa i dr Barry Andrewsa.

* * * / * * * *

No comments:

Post a Comment