PSI UMIRU SAMI

PSI UMIRU SAMI Nikole Petrovića je vrlo zanimljiv slučaj. Reč je o atmosferičnom filmu koji uspeva da vrlo dobro evocira atmosferu i tehnologiju rada američkog indie miljea. Reč je o misteriji kojoj se mogu dati i neke preciznije žanrovske odrednice ali bi to onda bio spoiler. I tto se mene tiče, ne samo spoiler već i ulazak u ono što je najslabiji element ovog filma.

Naime, ffilm ima fin build up o kompjuterašu kog traže zbog ubistva i njegovom samačkom off the grid životu u planini na Tari. Scene su dobro postavljene a kamera sa ramena daje energiju i vrlo artikulisanu atomsferu povišenog realizma.

Sam setting Tare zimi, sa snegom do kolena je fantastičan i uprkos tome što je reč o niskobudžetnom filmu, autori uspevaju da budu u priličnoj meri konzistentni u pogledu praćenja i eksploatacije tog klimatskog kontinuiteta.

Lokacije imaju lični pečat karaktera koji ih nastanjuju.

Glumačka ekipa je sastavljena od manje poznatih, retko angažovanih pozorišnih glumaca i iskusnih filmskih asova, i uprkos tom spoju nema velikih disbalansa. Neki glumci od koji se to ne bi očekivalo jer nikada nisu dobili priliku, kao recimo Dragan Vujić Vujke, uspevaju da je maksimalno iskoriste.

U dramskom pogledu, scene su dobro postavljene, kombinuju se replike koje pomeraju zaplet napred i autentični dijalozi koji pojačavaju atmosferu. Međutim, film provodi 80 minuta praktično u jednoj vrsti laganog, slow burn dramskog build upa u kome je solidan i ne može se reći da je zamoran ili dosadan, premda zahteva u izvesnoj meri strpljivu publiku.

Međutim, onda u završnih petnaestak minuta film pokazi jednim “naopakim” putem, pokušaja da uđe u zaplet i da “objasni” šta smo do sada gledali i to objašnjenje niti je zadovoljavajuće niti je na nivou onoga što je dotle izgrađeno. U tom pogledu taj vrlo radikalni žanrovski preokret meni nije prijao i dao je filmu jednu dimenziju koju nerado definišem kao “amaterizam”. To je šteta pošto još od OTVORENE nismo imali ovako svrhovit niskobudžetni film koji nam najavljuje reditelja koji ima šta da pruži.

Otud je i šteta što takva završnica umnogome ne uspeva da kapitalizuje dotle pokazani kvalitet. Pa, ipak, smatram da svi oni koji prate srpski film treba da obrate pažnju na ovaj film i pokažu radoznalost prema njegovim brojnim adutima.

* * / * * * *