CAPTAIN MARVEL je neobičan izbor za reditelje kao što su Anna Boden i Ryan Fleck čiji su dosadašnji rad obeležavale karakterne indie melodrame poput izvanrednog HALF NELSONa. Ako imamo u vidu da su u tom periodu njih dvoje dopunjavali svoj budžet režirajući na televiziji, potpuno je jasno da su imali dodira da industrijski proizvedenim igranim programom i da nisu baš neprekidno bili u kuli od bjelokosti.
Pa ipak, grind rada za Marvel jeste opet sasvim neočekivan. No, obrni-okreni tu smo gde smo, snimili su CAPTAIN MARVEL.
Ovaj film spada u red “manjih” Marvel filmova kao što su DOCTOR STRANGE ili ANT-MAN u kojima nisu veliki ulozi, u kojima se ne rešava sudbina sveta i u kojima nije sve rešeno kroz bezlični klimaks ogromnih razmera, i to je svakako profil MCU radova sa kojima sam do sada imao dobra iskustva.
Nažalost, CAPTAIN MARVEL ne uspeva da se nametne jer preveliki deo svog trajanja provodi na generic lokacijama, u generic akcionim situacijama, u nećemu što smo već puno puta videli a ni tada nije bilo preterano zanimljivo.
Filmu nedostaje malo više SF fascinacije. Odlazak u galaktičku laboratoriju jedne od junakinja urađen je u maniru razgažene space opere a jurnjava koja usledi kroz svemirsko postrojenje deluje kao da se dešava u vrlo jeftinom i bajatom SFu iz šezdesetih nego u modernom filmu, naročito posle VALERIANa, GUARDIANSa, pa i RAGNAROKa koji su malo redefinisali taj space comic book pristup.
Film ima duha, ima zdravog humora, glumačka podela je odlična, ali limiti stripa su vidljivi. Recimo likovi Skrullova izgledaju bezveze kao i svemirski brodovi, ali to je očigledno stvar koja se kroz film nije mogla menjati u odnosu na izvornik.
U ovom konretnom slučaju imamo strip ekranizaciju koju je film idejno odavno prevazišao a ona je ostala u čeljustima arhaičnog stripa.
Fleck i Bodenova nude neke zanimljive strukturalne koncepte, recimo način na koji se fokusiraju na glavnu junakinju i najveći deo filma izlažu kroz nju i njeno prisustvo, bez onih raznih usiljenih paralelnih radnji u kojima sporadično ridikulozno našminkani negativac drži monologe i najavljuje buduće okolnosti.
Naravno, to je omogućeno i kroz odluku da se film dešava u 1995. kada se MCU još uvek nije dogodio narodu.
Ben Mendelsohn, saradnik Flecka i Bodenove iz filma MISSISSIPI GRIND je nažalost dosta umoran blokbuster glumac, previše trošen u poslednje vreme a isto važi i za Jude Lawa koji sve vreme deluje potpuno odsutno, kao da je u ovaj spektakl zalutao iz ko zna koje tezge sličnog profila.
CAPTAIN MARVEL je film kome ovakvi reditelji nisu uspeli da daju dovoljnu dozu svežine da bi izbegao superhero fatigue. Naprotiv, gledanje Mendelsohna i Lawa izaziva upravo to.
Svi recepti koje je MCU do sada po nekoliko putu reciklirao iznova su iskorišćeni, i kada se to spoji sa neinventivnošću koja krasi ogroman deo trajanja ovog filma, ne treba da čudi što je CAPTAIN MARVEL jedan od MCU filmova iza čije gledanosti ne stoji baš unisono zadovoljstvo fanova.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment