MOJ DIDA JE PAO S MARSA je rediteljsko delo Marine Andree Škop i Dažena Žarkovića. Žarković je već veteran aktuelne hrvatske produkcije namenjene deci jer je režirao u serijalu o Kokou. MOJ DIDA JE PAO S MARSA spada u sličnu estetiku skromno budžetiranog ali brižljivo realizovanog filma za decu.
Ova internacionalna koprodukcija ima svoje korene u jugoslovenskoj kinematografiji, pre svega u filmu MAJA IN VESOLJČEK sa kojim ima ponajviše sličnosti. U oba filma vanzemaljac dolazi na Zemlju ne bi li je istražvao i u oba slučaja imamo priču o prijateljstvu koje se rađa između gosta iz galaksije i devojčice.
Kratka priča Irene Krčelić poslužila je kao predložak za nešto kompleksniju priču od MAJE IN VESOLJČEKA jer ovde imamo posla sa dugotrajnim i iz vizure jedne porodice krucijalnim vanzemaljskim prisustvom na Zemlji. Kada se ravnoteža tog prisustva poremeti, devojčica mora poći u avanturu sa malim jajastim vanzemaljskim robotom i usput će oboje naučiti neke lekcije.
Film je dinamičan, šaren, edukativan i nepretenciozan u isto vreme, i što je meni naročito drago sve do završne deonice ne nosi onu melanholiju koja je krasila jugoslovenske dečje filmove i činila ih tak odbojnim za mene.
Međutim, i to malo elegije na kraju dato je kao jedna didaktička crtica pa ne čudi da je ovaj film dobio preporuku hrvatskog ministarstva obrazovanja da može poslužiti i u nastavi kao povod za razgovor o važnim značajnim temama.
Shvatam da je vršnjačko naslje bitan problem modernog doba ali mi je moram priznati malo zasmetala školska stratifikacija bullyja, popularnih i luzera koja mi je previše zalićila na američki film i nije mi do kraja zaigrala. No, koliko shvatam i to je tema koju ovaj film namerava da otvori kada bude korišćen u edukativne svrhe.
Ovo je internacionalna koprodukcija koja zapravo ima šanse da bude internacionalno gledana. Priča je univerzalna i smatram da če film imati solidnu prođu na mnogim tržištima, pa tako bih voleo da stigne i do Srbije, ako ne u bioskope a ono na televiziju.
MOJ DIDA JE PAO S MARSA nadam se neće ostati usamljeni incident jer je SFRJ imala jaku tradiciju tog SF filma “maskiranog” u formi dečjeg filma, od Vukotića do Tadeja. Hrvatska je u tome imala noseću ulogu i bilo bi lepo da se na njenom tlu sa time i nastavi.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment