GLASS

GLASS je treći film u trilogiji koju je Shymalan neočekivano izgradio na osnovu filma UNBREAKABLE. Velika prednost stripovskih filmova koji nisu bazirani na stripu je u tome što mogu da slobodno grade svoju mitologiju i da usput prave interesantne i neočekivane zaplete. Kao što je u filmu UNBREAKABLE, Shymalan zapravo pre nego što je krenula opšta ekspanzija comic book filma, snimio priču o tome kako se strip može preliti u život, tako je i sada u GLASSu, u fazi kada već kreće zamor filma po stripu, ponudio svojevrsno zaključenje te priče.

U celoj trilogiji UNBREAKABLE za mene i dalje ostaje najmoćniji, temeljni film, ali u kontekstu tog promišljanja superherojskog stripa kao dokumentovanja postojećih težnji pa i postignuća ljudi, i njegovog narativa kao matrice međuljudskih odnosa u zbilji, GLASS daje svoj doprinos.

U trećem filmu spajaju se junaci UNBREAKABLE i SPLITa kao pacijenti u specijalizovanoj psihijatrijskoj klinici u kojoj se proučavaju ljudi sa deluzijama veličine koje asociraju na karaktere iz stripova.

Naravno da Elijah Price neće prestati da masterminduje planove, i da ostali neće dobiti svoju ulogu heroja i zveri u njima, ali sa ishodom čiji smisao tek treba da upoznamo kako se priča kreće prema kraju.

Shymalan naravno ponovo nudi twist ending ali nudi i solidan build up. Ponovo se drži kamernih okolnosti i ponovo pravi ispravnu odluku da tako radi kreirajući potentnije akcione setpieceove nego da se okrenuo all-out akcionom spektaklu.

Bruno, Sam i James McAvoy su naravno na onom nivou koji se od njih očekuje, a naročito je lepo videti Bruna u nečemu što je high profile film u svakom pogledu.

Shymalan ovom prilikom moćno kompletira svoju trilogiju i baca sve veću senku na položaj reditelja kog sam voleo da mrzim. Iako ne mogu da kažem da ga zaista volim, sada ima barem tri filma u svom opusu koje smatram jako dragim. 

* * * / * * * *