COLD SKIN

Posle DAGONa Stuarta Gordona, Španija je ponovo pružila utiočište posrnulom horor autoru da snimi svoj comeback sa lovecraftovskim elementima. Doduše, Xavier Gens još nije u fazi za comeback jer on sa svojim polovičnim filmovima nije bog zna koliko daleko ni stigao ali COLD SKIN je njegov do sada najzaokruženiji film i ostvarenje posle kog zaslužuje onu pažnju koji je dobio posle svog celovečernjeg debija.

Gens je bio deo onog talasa francuskih horor reditelja koji su po prvi put istinski stavili ovu kinematografiju na horor mapu sveta. Međutim, on je ubrzo otišao put anglosaksonskih produkcija, okušao se i u pokušaju blokbastera i uprkos tome što ni u čemu nije bio neuspešan, nažalost nedostajalo je nešto po čemu bi se izdvojio i po čemu bi bio uspešan.

Paradoksalno, koliko god da je ima sreće kada mu je izašao film LES FRONTIERE(S) da nastupi unutar jednog šireg talasa, toliko COLD SKIN izlazi u nepovoljnom trenutku - naime, pojavio se na VODu baš u vreme kada je Del Tororv THE SHAPE OF WATER nominovan za silne oskare. Teme su slične, ovde opet imamo neku dinamiku između ljudi i humanoida iz mora.

Nazvati ovaj film lavkraftovskim u tom pogledu nije sasvim tačno. Biće iz mora jesu nešto što reprezentuje Drugo, emaniraju tu arhetipsku užasnutost nad nečim što je drugačije a opet vrlo blisko, i uznemirujuće slično, i nisu ni približno na liniji te egzistencijalne strave kojom se Lovecraft bavio. Dakle, more i bića iz mora su tu, tu je i užas. ali kontekst te strave je ipak drugačiji.

COLD SKIN je snimljen po romanu Alberta Sancheza Pinola, a vidim da je taj roman objavljen i kod nas. Više bih ga posmatrao na liniji Mathesovovog I AM LEGEND sa kojim čini mi se deli mnogo više suštinskih sličnosti. U tom pogledu, Gens ovde tretira dosta poznate i dosta ekranizovane okolnosti pa scenarista Jesus Olmo zaslužuje priznanje što film vrlo brzo cuts to the cahse i na ono što je u ovoj priči atraktivno, sveže i zanimljivo. A takvih stvari itekako ima.

COLD SKIN ne donosi samo jako dobre jump scareove, jako dobar suspense, već i dosta zanimljiv vizuelni koncept. sveden i efektan odnos među karakterima i fine doze dramske i svake druge ironije. Neke od stvari na kojima Del Toro kapitalizuje u THE SHAPE OF WATER ovde su date usput i vrlo zanimljivo, no da ne spoilujem dalje, ovaj film treba pogledati.

I AM LEGEND je stoga možda i doslovna mustra kojom se Sanchez Pinol vodio, s tim što u filmu imamo i alegorijski tretman Velikog Rata ali i romantičarskog pogleda na svet u kome junaci čak i bukvalno, fizički, beže od stvari koje ih tište i bole.

Ta potencijalna višeslojnost o psihološkim motivima unutar junaka na kraju dovode do možda i nekih od minimalnih ali ipak spornih nijansiranja u finalu filma. Međutim, to svakako ne remeti celinu, premda je ne obogaćuje na nivou na kome su autori mislili.

U opusu Xaviera Gensa, ovo je svakako daleo nabolji i najznačajniji film. On se nikada nije našao u opasnosti da prestane da snima ali iskreno voleo bih da mu ovaj naslov donese uspeh jer bi bilo lepo da nastavi kretanje ovom zrelom linijom i u ovako ambicionim produkcionim okvirima. 

Proteklih godina, Španci prave sjajne stvari u domenu English-speaking horora i fantastike i moram priznati COLD SKIN je jedan od tih naslova. Paradoksalno, kod španskih producenata Gens je pokazao više nego kod francuskih ali i američkih.

* * * 1/2 / * * * *