ŽABA Elmira Jukića je ekranizacija pozorišnog komada Dubravka Mihanovića. Koliko sam shvatio pozorišna predstava je bila vrlo popularna u Sarajevu tako da se ŽABA može opisati kao bosanski HADERSFILD. Nažalost, i estetski dometi filma su približni Živkovićevoj ekranizaciji Šejtinčevog teksta. Činjenica da je Filmski centar Srbije bio manjinski koproducent ovog filma pokazuje da bi konkurs za manjinske koprodukcije mogao odmah da promeni ime u konkurs za ratnu reparaciju. Priča o Bošnjaku koji pati od PTDSa ne samo da nema nikakvog dodira sa našim kulturnim prostorom ili interesima, i ne da nema nikakve estetske domete kojima bi se mogla podičiti, nego nema ni nekog produkcionog razloga da se iz ovoliko raznih zemalja finansira ovako kamerni film.
ŽABA je na nivou krajnje jednostavne televizijske jednočinke, što uostalom potvrđuje i skromno trajanje od jedva 74 minuta. Kakav se finansijski kriminal desio tokom nastanka ovog filma, ne znam, ali svakako nije zgodno što je ŽABA došla na uvid srpskoj javnosti i to još na FESTu gde se očekuje da se prikazuju neki koliko-toliko slovesni filmovi.
Ukoliko postoji neko ko je kompletista-fan Emira Hadžihafizbegovića, Aleksandra Seksana i Mirsada Tuke, možda može imati motiva da pogleda ŽABU.
ŽABA je na nivou krajnje jednostavne televizijske jednočinke, što uostalom potvrđuje i skromno trajanje od jedva 74 minuta. Kakav se finansijski kriminal desio tokom nastanka ovog filma, ne znam, ali svakako nije zgodno što je ŽABA došla na uvid srpskoj javnosti i to još na FESTu gde se očekuje da se prikazuju neki koliko-toliko slovesni filmovi.
Ukoliko postoji neko ko je kompletista-fan Emira Hadžihafizbegovića, Aleksandra Seksana i Mirsada Tuke, možda može imati motiva da pogleda ŽABU.
No comments:
Post a Comment