AGAPE

AGAPE Branka Schmidta je deo nove faze njegovog rada u kojoj je snimio svoje najbolje filmove, počev od METASTAZA. Ključni film u ovom periodu svakako je LJUDOŽDER VEGETARIJANAC, verovatno najbolji hrvatski film od otcepljenja od SFRJ.

AGAPE je u određenom smislu internaconalno relevantniji jer se bavi temom homoseksualnosti i homopedofilije u katoličkoj crkvi, a na tu temu su se brojni autori do sada zapljunuli. Schmidtov film je unikatan po tome što prikazuje mladog dinamičnog sveštenika kog igra Goran Bogdan, dakle filmska zvezda i sve u svemu vrlo mio lik, a autor se nikada otvoreno ne odlučuje da prikaže da li glavni junak nešto radi svojim učenicima ili ne, s tim što po reakcijama okoline vidimo da je sva prilika da oni misle ili znaju da on ipak nešto radi sa njima.

Međutim, Schmidt se ipak uzdržava od toga da direktno prikaže bilo kakve nedolične odnose među junacima, ali zato jako dobro igra na našu socijalnu imaginaciju i na ulazak u jedan period u istoriji sveta kada se svaka komunikacija odrasle i mlađe osobe automatski percipira kao nekakva seksualna zlooupotreba dok se ne dokaže suprotno, dočim se svaka komunikacija mladog momka sa katoličkim sveštenikom automatski poistovećuje sa homopedofilijom.

U tom pogledu, Schmidtov junak deluje kao da je mučen grešnim mislima i da oseća veliku krivicu zbog toga, mnogo pre nego što ulazi u njihovu realizaciju.

Schmidt pokazuje u filmu AGAPE da je ušao u religioznu fazu, zanima ga tema oproštaja i razrađuje je u ovom filmu na jedan upečatljiv način.

Ambivalentnost prema junaku i činjenici da li je uradio nešto nedolično ili nije, ni u jednom trenutku nisam doživeo kao ambivalentnost prema problemu, ali deo kritike jeste tako odreagovao na ovaj film što mislim da je pogrešno.

Schmidt nije onoliko energičan kao u METASTAZAMA i LJUDOŽDERU VEGETARIJANCU, ali svakako da ostavlja lični pečat i kada se kao u ovom slučaju nadovezuje na “mirnije”, svedene i visokoestetizovane filmove Zrinka Ogreste, najpre poslednja dva koja smo gledali. 

* * * / * * * *