MUTE

Netflix pojedinim autorima očigledno služi za pražnjenje fijoka i realizaciju projekata koje studiji potpuno opravdano ne žele ni da pipnu. Posle svog sellout projekta WARCRAFT koji je imao jako puno koristi od poslovnog modela plasiranja filmova na kineskom trežištu, Duncan Jones je snimio i svoj prvi Netflix Original. Uprkos tome što je ovaj film nastao mimo studio sistema i sveta bioskopske distribucije, Jonesovo reputaciji nažalost neće doprineti.

Naime, MUTE je svojevrsni sidequel MOONa, dešava se u “istom univerzumu” ako to ikome išta znači ali je milje u kom se bziva i zaplet poptuno drugačiji. MUTE je jedan od onih detektivskih filmova smeštenih u budućnost u kojoj se međutim itekako štuje tradicija noira u pogledu dizajna.

Jones je smestio MUTE u Berlin, grad koji je inspirisao i neka od pivotalnih izdanja njegovog oca, ali nažalost na mlađeg je Berlin ostavio bled utisak. Njegov Berlin budućnosti se ni po čemu značajno ne razlikuje od bilo kog drugog ranije “blejdranerizovanog” grada.

Jonesova inscenacija je mlaka, bez ikakve kreativnosti, krajnje ravna i rutinska. Alexander Skarsgaard u naslovnij ulozi ponovo pokazuje da nije kalibar za ozbiljne leading uloge a Paul Rudd kao “ravnopravni” glavni junak nažalost ne uspeva da se previše odmakne od svoje mušičave indie komičarske persone.

MUTE je bio plasiran kao onaj dobrodošao dah slobode koji rediteljima nudi Netflix. Međutim, ovde je očigledno bilo “suviše slobode” a ono što je “izboreno” niti je dobro niti je na bilo kom nivou do sada bilo nedostupno.

Zato je MUTE prevara, kako za one koji se nečemu nadaju od Jonesa, tako i za one koji misle da nezavisni film donosi kvalitet kroz odsustvo producentske kontrole.

U ovom filmu je upravo to najvšie nedostajalo Jonesu.