MY FRIEND DAHMER Marca Meyersa je ekranizacija grafičke novele o srednjoškolskim danima jednog od najozloglašenijih američkih serijskih ubica. Film se ne bavi njegovim ubistvima, odnosno zakljulčuje se situacijom koja će dovesti do prvog ubistva, i od njegovih kasnijih ekscesa vidi se samo to da voli da mu se ljubavnici ne pomeraju.
Nažalost, MY FRIEND DAHMER ne deluje kao naročito personalizovana priča o mladićiu iz kog će izrasti Jeffrey Dahmer. Štaviše, meni je MY FRIEND DAHMER delovao ikao još jedan indie film o quirky odrastanju nekog misfita, i da je neko stavio naslov MY FRIEND COBAIN ili MY FRIEND MUSK, verovartno bih prihvatio isti ovakav film. Dakle, Meyers pokušava da nam predstavi Dahmera kao nekoga ko je možda mogao biti običan mlad čovek, ali nije, ko je mogao postati građanin a ne psihopata ali nije. Međutim, u svemu tome, nažalost, ne vidim ništa novo ili autentuično kao uvid.
Štaviše, loši porodični odnosi, problemi sa roditeljima, neuklapanje u zajednicu, nisu bili preterano drastični kako pokazuje ovaj film, čak naprotiv. Rekao bih da je Dahmerova okolina bila vrlo senzibilizirana za njegove idiosinkrazije i da su ga tretirali čak i bolje nego što je njegovo besmisleno ponašanje zasluživalo.
U tom pogledu Meyers je snimio film koji na neki način, pokušava da pronikne u patologiju i da prepozna njene korene, ali nažalost njih nema, odnosno njegova patologija je upravo to - patologija, nije ga niko naveo da prezupči i postane to što je na kraju postao. Ipak, čini se da MY FRIEND DAHMER ne želi da se pomiri sa tako "jednostavnom slikom" situacije.
Glumačka ekipa se maksimalno trudi da oživi ove likove, mada ne u meri koliko su mistifikovali u raznim medijskim nastupima tokom promocije filma. Meyersova rediteljska egzekucija je korektna, u ravni solidnog indie dometa.
* * / * * * *
Nažalost, MY FRIEND DAHMER ne deluje kao naročito personalizovana priča o mladićiu iz kog će izrasti Jeffrey Dahmer. Štaviše, meni je MY FRIEND DAHMER delovao ikao još jedan indie film o quirky odrastanju nekog misfita, i da je neko stavio naslov MY FRIEND COBAIN ili MY FRIEND MUSK, verovartno bih prihvatio isti ovakav film. Dakle, Meyers pokušava da nam predstavi Dahmera kao nekoga ko je možda mogao biti običan mlad čovek, ali nije, ko je mogao postati građanin a ne psihopata ali nije. Međutim, u svemu tome, nažalost, ne vidim ništa novo ili autentuično kao uvid.
Štaviše, loši porodični odnosi, problemi sa roditeljima, neuklapanje u zajednicu, nisu bili preterano drastični kako pokazuje ovaj film, čak naprotiv. Rekao bih da je Dahmerova okolina bila vrlo senzibilizirana za njegove idiosinkrazije i da su ga tretirali čak i bolje nego što je njegovo besmisleno ponašanje zasluživalo.
U tom pogledu Meyers je snimio film koji na neki način, pokušava da pronikne u patologiju i da prepozna njene korene, ali nažalost njih nema, odnosno njegova patologija je upravo to - patologija, nije ga niko naveo da prezupči i postane to što je na kraju postao. Ipak, čini se da MY FRIEND DAHMER ne želi da se pomiri sa tako "jednostavnom slikom" situacije.
Glumačka ekipa se maksimalno trudi da oživi ove likove, mada ne u meri koliko su mistifikovali u raznim medijskim nastupima tokom promocije filma. Meyersova rediteljska egzekucija je korektna, u ravni solidnog indie dometa.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment