Pogledao sam THE DEMOLISHER Gabriela Carrera, kanadski žanrovski favotir koji u maniru nekakvog visokoestetizovanog arty postupka pokušava da reinterpretira neke B-matrice, nažalost mnogo više Williama Lustiga nego Manna i Carpentera na koje aludiraju kritičari.
Film govori o TV mehaničaru čija supruga policajka ostaje u teškom stanju posle napada na poslu i on kreće u totalnu osvetu rpotiv bande koja ju je osakatila. Međutim, pored krivaca, njegovom nasilnom ponašanju ne mogu da izmaknu i neki naizgled nedužni ljudi…
Carrer pokušava da se izrazi u understatementu na dva načina koja se ispostavljaju kao krajnje pogrešna. Za početak obilato koristi slow motion i steadycam, i obe te stvari su akcenti, tako da koliko god scene snimane tim tehnikama deluju prozaično ili “prazno”, prečišćeno, akcentovane su. Zatim, neke velike emocije pokušava da prikaže kroz usiljeno male gestove, pa je rezultat toga da sve deluje jako prenaglašeno.
Nasilje je stilizovano i prilično sterilno. Tempo je pretenciozan ali bez višeslojnosti sadržaja koja bi ga opravdala. Kritika je jako lepo dočekala ovaj film i proriče Carreru svetlu budućnost. Voleo bih da su u pravu ali u DEMOLISHERu nisam primetio ništa što bih voleo da vidim razvijeno u nekim budućim radovima.
* 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment