DEADPOOL

Obavio sam građansku dužnost i pogledao DEADPOOL Tima Millera. Reč je o jednom od onih critic proof filma čiji će branioci čim se naiđa na neku od fundamentalnih primedbi reći “Ali, tako je u stripu!” Dakle, u redu, znamo strip i mnogo toga što je u Deadpoolu zaista je tako i u stripu. Istovremeno, oni koji ne vole strip mogu naići na određene prepreke u recepciji filma jer mnogi nedostaci ovog ostvarenja upravo proističu iz onoga što je “tako i u stripu”.

Za početak, ono što je moj fundamentalni problem sa ovim filmom jeste probijanje Četvrtog zida. Moram priznati da mi je to u redu u samo retkim slučajevima kad je reč o produkciji ovih dimenzija. Naprosto, to mi mnogo lakše pada kod neke sirotinje u filmu ili barem kada je reč o nekoj majstorskoj pripovedačkoj igrariji nego u skupom filmu koji pretenduje da bude blokbaster. Dekonstrukcija sama po sebi nije loša ali kada raspolažeš budžetom da stvoriš iluziju, onda ipak više volim da je stvore. No, ovo je sad moj lični stav, moj ugao u odnosu na ovu vrstu estetike, uostalom “tako je u stripu”.

Ono što je najveća ironija vezana za ovaj film zapravo nije ironični odmak koji autori imaju prema superherojskom žanru itd. već sam sadržaj koji su ponudili. Prilično je jasno već posle par dana prikazivanja da će ovo biti veliki hit. Otud je zanimljivo da film pati od istog problema kao i FANTASTIC FOUR (koji se meni nota bene dopao) a to je da se iscrpljuje u prilično svedenom originu, da je onaj ko je unakazio junaka istovremeno i glavni negativac, tako da film zapravo neki širok zamah, a tome bih dodao i da u filmu NEMA PUNO akcije. FInale DEADPOOLa na olupini Avengers helicarriera je zabavnije, kreativnije, bolje urađeno nego obračun na drugoj planeti iz FANTASTIC FOUR, ali pošteno govoreći nije bitno spektakularnije. Pored toga u filmu postoji još SAMO JEDAN akcioni centerpiece, a to je ono što besomučno gledamo u trailerima, dakle borba na autoputu. Sve ostalo su uglavnom humori i origin tortura iz koje je nastao Deadpool. Dakle, ko očekuje akciju u ovom filmu dobiće vrlo malo, doduše solidnog kvaliteta.

Međutim, kad je o samoj akciji reč, ono što je vrlo zanimljivo jeste potpuno odustajanje od jednog od klljučnih holivudskih postulata a to je da se glumcu vidi lice u akcionim scenama. Naravno, logično je da je glumac maskiran, ali čak i takvi heroji kada je stani-pani imaju pocepanu masku a negativac ih prepozna i kaže da je oduvek znao/ nije ni slutio ko su. Ako imamo to u vidu, MIlleru treba skinuti kapu, ili je možda bolje u duhu filma ne skidati, da je Deadpoolov govor tela u sebi uspeo da iznese nešto specifično, i da film ne liči na Spider-Mana.

Humor u filmu je dosta sličan TEDu, dakle mahom zlobno parodiranje pop kulture što meni takođe nije baš ono što tražim od skupog holivudskog filma, ali u redu “tako je u stripu”: Ima ponekih podbadanja i superherojskog filma i stripa, mada ima i masa nedužnih meta. Naravno, takav postupak samo pojačava efemernost ovog aktuelnog blokbastera. Dok mislim da je u TEDu to zaista bilo šteta jer je on uspeo da progovori i na nivou odnosa među likovima, ovde je šteta jer akcioni filmovi mogu biti vrlo dugotrajni u eksploataciji upravo zbog svojih arhetipskih postavki. Paradoksalno, FANTASTIC FOUR će moći lakše da se gleda u sledećoj generaciji od DEADPOOLa.

Da li je film postigao svoj efekat? Pa što se mene tiče, isto koliko i FANTASTIC FOUR s tim što nisam siguran da li bih novog DEADPOOLa, čak i kao Ryan Reynodsov fan, ponovo gledao sa istim zadovoljstvom kao podelu koju je okupio Trank. Isto tako mislim da je Ryan Reynolds sjajna podela za ovu ulogu, mislim da ju je odlično odigrao, ali da je film mogao biti još bolji. A opet u poređenju sa onim što Marvel pravi u svojoj Disney inkarnaciji, ova Foxova je i dalje meni mnogo draža i efektnija. Paradoksalno ipak meni se iz te Marvel Disney sinergije ponajviše (uz sve svoje probleme) dopao GUARDIANS OF THE GALAXY koji u sebi nosi sličnu parodijsku crtu kao DEADPOOL ali je za njega ipak filmčina, bogata srdačnim humorom i akcijom (koja unutar svega toga uspeva da bude prilično duhovita) što ovde u grčevitom pokušaju da se bude R i pošto-poto duhovit na kraju priče ipak, rekao bih, izmiče.

Štaviše, zanimljivo je kako će Reynolds kroz moć Marvelovog brenda povratiti malo box office moći, iako ovaj film sadržava niz scena koje su slične njegovim flopovima kao što su VOICES, SELF/LESS, pa konačno i GREEN LANTERN, a barem je Tarsemov film i neuporedivo bolji na fundamentalnom nivou od Millerovog.

Millerov film opet zaslužuje pohvale zato što ta količina sprdačine, i stagnantnog dramskog sadržaja ipak može da se gleda. Žao mi je što Gina Carano nije dobila bolju ulogu, mislim da je potcenjena i nedovoljno iskorišćena ovako kako je sada. Mislim da bi Toby Kebbel ipak lako dobio Eda Skreina u nadmetanju ko je bolji negativac između FANTASTIC FOUR i DEADPOOLa, ali isto tako ne može se osporiti da film dobro izgleda. Da je izuzev sitkomastih scena sa TJ Millerom, dosta pristojno estetizovan.

I naravno, Ryan Reynolds je apsolutno na nivou kao Deadpool. I Deadpool će i ako bude recastovan sigurno biti poistovećivan sa Reynoldsom, ovo će mu biti jedna od signature rola. DC je pozajmio svoju muzu Morenu Baccarin i ona se isto prilično dobro snašla u ulozi koja doduše nije zahtevala mnogo više od onoga što ona inače mora da pruži na TVu. 

Moj lični utisak o ovom filmu je između * * i * * 1/2 ali pošto je “tako u stripu”, Millerov domet može dostizati i * * * ako uzmemo u obzir sva ograničenja, želje i pozdrave koje je morao ispuniti.