DOBRA ŽENA

DOBRA ŽENA Mirjane Karanović po svom scenariju spada u specifičan podžanr antisrpskog filma tzv. “cinkaroški film” čiji je proklamovani cilj da na neki način prikaže sveobuhvatni užas srpskog društva, u kome se ratni zločin prikriva u glavnom zapletu a usput se prikazuje omladina skeptična prema obrazovanju, homofobija, kompromitovana crkva itd. Dakle, to je nažalost, ili na sreću, problem brojnih filmova te vrste gde se pokušava prikazivanje “staja nacije” u tom potkazivačkom maniru. Međutim, za razliku od sličnog filma PORED MENE koji deli uostalom scenaristu sa DOBROM ŽENOM, ovaj film ima jasan fokus na glavnu junakinju i ne oduzima junacima koji imaju nepopularan ratni staž ili ideologiju pravo da u nekim životnim aspektima budu dobri ljudi, sposobni da koliko-toliko funkcionišu i vole. Da li se ovom napretku treba radovati ili ga se plašiti, ne znam, ali u domenu “cinkaroškog filma” ovo je znatan estestki napredak.

Problem je međutim u tome što su i ratni zločin i cela ta trapava društvena kritika potpuni višak. U tom smislu, BRAT DEJAN Bakura Bakuradzea, uprkos svojim ranim nedostacima mogao je poslužiti kao dobar recept Mirjani Karanović.

Ako je već želela da izdaje zemlju, mogla se zadržati na svojoj metafori o ženi čija je bolest zapravo metafora za “bolest društva” i koja motivisana svojom bolešću počinje da preispituje svoj život, i da se sve razradi u jednom skromnijem ključu. Nažalost, uprkos izvesnoj suptilnosti koju u rukovanju pričom pokazuje Mirjana Karanović, pokušaji da se prikaže šira kriza, nepotrebni hrvatski glumci u podeli, nepotrebna kriminalistička razrada ratnog zločina koji krije muž, na kraju uzimaju svoj danak, i ova debitantkinja gubi svoju bitku.

Ipak, ono što se Mirjani Karanović ne može osporiti jeste da vođenjem priče svakako bolje vlada od Darka Lungulova koji joj je na ovom filmu bio svojevrsni mentor. Slično se može reći i za postupak sužavanja suvišnih motiva koji se nije desio u filmu PORED MENE. Stoga, koliko god to neočekivano zvučalo, Mirjana Karanović se lako nameće kao prvi reditelj Druge Srbije.