VYNIL

Pilot nove HBO serije VINYL u režiji Martina Scorsesea se i po trajanju i po estetskim dometima bez problema može posmatrati kao igrani film koji sticajem okolnosti nije dospeo u bioskop. Ovo nije prva Scorseseova saradnja sa HBO i prvi pilot za njih ali ovoga puta zaista je snimio dvočasovni film koji je apsolutno na nivou njegovih radova, blizak njegovom stilu i daleko iznad svačijeg nivoa, sem njegovog naravno.

Scorseseov pilot iznosi osnovne motive koji će se provlačiti kroz seriju VINYL, uvodi likove i osnovne konflikte ali ipak funkcioniše i kao samostalna celina, priča o junaku koji je otkrio bluz i rokenrol, potom postao biznismen, očistio se od poroka a onda u jednoj stresnoj situaciji opet otkrio rokenrol.

Kako kaže Lester Bangs u Croweovom filmu ALMOST FAMOUS koji svakako spada u korpus ostvarenja bliskih VINYLu, najvrednije su one stvari koje ljudi razmenjuju kada nisu cool, i glavni junak koga izvanredno tumači Bobby Cannavale mora iznova da padne ispod minimuma coolnessa kako bi osetio snagu rokenrola i bio njime prožet do koske, u najbukvalnijem smislu te reči.

Pored uvodne priče o usponu i padu junaka, ovo je film u kome je sabrana serija inicijacijskih momenata za razne ljude i njihov ulazak u rokenrol, Te tačke posle kojih nije bilo nazad, u jednom svetu koji je trajao sve do pre nekih petnaest godina kada se transformisao u nešto potpuno drugačije zahvaljujući novim zakonitostima tržišta.

Otud ovaj film i jeste smešten u početak sedamdesetih kada su slušaoci i diskografski moguli podjednako mogli biti “pomereni” muzikom koju su čuli na radiju, a epoha je mitologizovana, kao što su u to vreme svoju fetišizaciju doživele neke druge epohe, kada je Scorsese bio mlad i snimio recimo NEW YORK NEW YORK.

Kod Scorsesea u punom naponu naravno svaki kadar ima više slojeva, stvari koje gledamo po prvi put i naslaga omoga što smo već videli. Njegovi junaci su povremeno light sleeperi iz TAXI DRIVERa u direktnim vizuelnim referencama, ponekad je to korozija iz WOLF OF WALL STREETa (kom je VINYL pilot i najsličniji u Martyjevom opusu) a mogu se prepoznati i AFTER HOURS i KING OF COMEDY, ali svi ti tragovi prošlosti su samo začin filmskom izrazu koji je vrlo savremen, i udara ovde i sad, kao i uvek onom Scorseseovom žestinom mladića koji je upravo pogledao novotalasovski film i izašao na ulicu.

U fazi kada polako, vrlo svesno, privodi karijeru zaključenju, Scorsese realizuje svoje pet projecte, bavi se onim što ga zanima, i na svu sreću, ponovo je pun energije, pa možemo reći da pravedno ispraća svoje najdraže ideje pred publiku.

Seriju sada preuzimaju drugi reditelji, showrunner je pouzdani Terry Winter, nema razloga da to ne bude dobro i nadalje, ali ovaj dvočasovni uvod ostaje još jedan Scorseseov rad koji treba da se nađe u programu Zavoda za udžbenike.