GRIMSBY

Pogledao sam GRIMSBY Louisa Letteriera, film koji nažalost izlazi u pogrešnom trenutku, prekratko posle KINGSMANa sa kojim deli niz sličnosti a u isto vreme sa DEADPOOLom koji pokušava da uradi to isto ili vrlo slično.

Pa ipak, iako ne dobacuje do žanrovskog balansa KINGSMANa, GRIMSBY mi se kudikamo više dopao od DEADPOOLa, pre svega u tom pogledu što je arhetipskiji u humoru i direktniji u akciji. Louis Letterier je Bessonov majstor bioskopske akcije i GRIMSBY u tom smislu spada u red onih akcionih komedija u kojima je akcija ozbiljno rađena. Kod Letteriera, ona ne samo da je ozbiljno rađena već bih rekao da je u izvesnom smislu i inovativna - ima jako puno first person shootinga, ima jako puno stripovskog krvoprolića, u tom smislu blizu je DEADPOOLa. Isto tako, akcija je data integralno, bez prekida za humor, probijanja četvrtog zida itd.

Film je vrlo brz i osnovna razlika između GRIMSBYja i uobičajenih akcionih filmova je u tome što u 83 minuta trajanja, akcija mora biti munjevita.

Letterier pokušava da ovakvu akciju uklopi sa humorom koji je vrlo star driven i podrazumeva građanje atmosfere i ulazak Sache Baron Cohena u svoj ritam, i sad to tradicionalno dovodi do određenih disbalansa kakve smo viđali u GET SMART ili u THE OTHER GUYS ali manje-više takvi disbalansi su i ovde, nisu veći.

Cohen ovog puta nema junaka koji ima snagu Borata ili Diktatora, pa ni Bruna, i isto tako nema “temu” i “društveni angažman” sve do samog finiša u kome ubacuje svoju obaveznu figuru angažovanog govora, koji je odličan, ali sam po sebi zaista nije kreščendo tematskih opsesija filma. Ovog puta Mark Strong je skoro pa ravnopravan junak sa Cohenom, ovo je više ansambl komedija, a podela je briljantna - recimo Scott Adkins u jasnom namigivanju Boyki igra beloruskog negativca Lukašenka, Isla Fisher igra kontrolorku MI6 a Gabourney Sidibe ima sjajnu epizodu.

GRIMSBY ima nekoliko laugh out loud momenata koji se nalaze u rasponu od takmičarskog gross outa kojim Cohen pokušava da nadmaši prvo konkurenciju pa zatim i sebe, do nekih vrlo klasičnih eskapada koje su urađene sa dosta svežine. Međutim, na kraju krajeva, Cohenov humor postiže svoje najdragocenije trenutke u trenutku kada moroni koje igra pokažu ranjivost, i ovde je to postignuto na nekoliko trenutaka.

GRIMSBY je doživeo dosta nevolja na putu do bioskopa, sa sve stavljanjem u turnaround u Paramountu. Ali, sada je tu, videćemo da li publka želi da plati kartu za nešto slično stvarima koje je nedavno gledala. 

* * * / * * * *