OTVORENA

FESTov program Microwave je konačno dobio smisao posle filma OTVORENA Momira Miloševića. Naime, posle raznih “garažera” i diletanata, ovo je prvi srpski no budget film koji je za početak uspeo da izgleda profesionalno, da ne kažem mejnstrim i da zaista ima smisla, sa prepoznatljivim postupkom koji ne samo da se može porediti sa nekim opštim i internacionalno prepoznatim kriterijumima, već se može i uključiti u tokove.

OTVORENA je film o seksualnosti koja se izopačuje, i spada u red brojnih arty koketiranja sa hororom urađenim na tu temu. Svi ti filmovi su na neki način kćeri De Palmine CARRIE, s tim što je OTVORENA dosledan predstavnik indie  i festivalskog krila te estetike. Miloševićev film je koncepcijski vrlo zreo i dosledan u svojoj postavci. Junakinje su jedini likovi u filmu kojima se vidi lice, sve dok neki novi ne “izbore” to mesto u priči. Kadriranje je vrlo precizno, sa pažljivo postavljenim kompozicijama, izvanredno izabranim lokacijama i pravlnim izborom da se film dodatno estetizuje kroz upotrebu crno-bele fotografije.

Crno-bela slika odgovara ovoj priči koja se dešava danas ali se vraća u arhetipske okvire i sugeriše ne samo njenu svevremenost već neprestani kontarst između svetla i tame, i svet u kome nema nijansi. U tom pogledu, ako su pored ovih značenjskih slojeva, postojali još neki motivi da se koristi crno-bela tehnika, pre svega u pokušaju da fotografija izgleda što bolje, oni su prevaziđeni i poštapalica je postala adut filma.

Glumice su dobile težak zadatak da budu praktično jedina lica ove priče, i sa tim zadatkom se nose dosta solidno. Ovaj film postavlja ozbiljne zadatke pred glumce, ima dosta ćutanja ali i dosta replika kojima se likovi ćešće “promašuju” nego što se pogađaju, i jedan od dosledno sprovedenih koncepata da je ovo film u kome ima dijaloga ali praktično nema verbalnog sukoba što je vrlo razumljivo. U glumačkoj igri ima određenih neravnina ali sve je to na vrlo visokom nivou konzistencije koji je nesvojstven srpskom filmu.

OTVORENA je ipak iznad svega rediteljski showcase za Momira Miloševića i mislim da ovaj film pokazuje kako je reč pre svega o inteligentnom reditelju, a zatim i profesionalcu koji je dovoljno vešt da sprovede svoj koncept u delo. Nadam se da OTVORENA neće proći nezapaženo i da će Miloševiću otvoriti vrata i za rad izvan Microwave okolnosti.

Mislim da u pogledu sinefilske kritike ovaj film ima šanse da bude TRAVELATOR za sezonu 2016. A već to je dovoljno da Miloševiću otvori neka vrata. 

Inače, zanimljivo je da OTVORENA može da se postavi u svojevrsnu opoziciju Filipovićevom PORED MENE, ne samo da dele glumicu i lokaciju, povremeno pamfletski dijalog (doduše sa različitim predznakom i efektom) već i neke tematske opsesije pa i detalje. Rekao bih da je OTVORENA na neki način kao PORED MENE koji bi snimio vešt reditelj koji bi uzeo obilje motiva iz tog filma i sabio ih u jednu vrlo fokusiranu celinu.

Kad je reč o odnosu OTVORENE prema žanru, mislim da u svakom slučaju, uprkos tome što ovo sasvim sigurno nije horor u dovoljnoj meri da bi zadovoljio čak i najlabavije žanrovske kriterrijume ljubitelja sklonih arty interpretacijama, mogao bi imati određenog odjeka i na toj sceni.

Plus je izbor završne pesme na špici, priceless.

* * * / * * * *