Pred gledanje TOTAL RECALL rimejka, obložio sam mozak reprizom filma TRUE BELIEVER Josepha Rubena. To je film sa kojim je zbilja teško pogrešiti - Ruben je jedan od najtalentovanijih američkih reditelja osamdesetih, pa i devedesetih, James Woods igra glavnu ulogu - advokata koji istražuje i zastupa slučaj nedužnog Korejanca osuđenog za ubistvo Trijade koje nije počinio. Wesley Strick, jedan od značajnih scenarista repertoarskog filma iz osamdesetih i devedesetih, prepoznatljiv po maštovitim trilerima visokog intenziteta, napisao je scenario koji spada u kanon Woodsovih rola - ako se u njegovom opusu može prepoznati jedna konstanta to su inteligentni likovi.
Otud ne čudi da je Eddie Dodd kao lik kasnije zaživeo i u televizijskoj seriji gde ga je igrao Treat Williams.
Ruben spada među reditelje koji su se dobro snašli u osamdesetim zato što su jako dobro vladali jednim aspektom tadašnje estetike a to je B-film. Kada je posle vrhunske decenije sedamdesetih, američki film doživeo blagu regresiju osamdesetih, odnosno kada je umesto da se nastavi sa sazrevanjem B-formi došlo do uvođenja zrelih formi u B-kalup, Ruben se ispostavio kao reditelj koji savršeno vlada upravo tim B-aspektom i uspeo je da vrlo vešto profiliše svoje radove. Tako je i TRUE BELIEVER film sa jasno postavljenim prioritetima, karakterima, odličnim razdvajanjem važnog od nevažnog i o tome najbolje svedoči činjenica da je Robert Downey koji igra Woodsovog učenika potpuno potčinjen glavnom glumcu iako je već tada bio prepoznatljiv kao upečatljiv i neobuzdan glumac. Međutim, Rubern vrlo precizno određuje ko je glavni i ko ima pravo na svoje arije a Downey nije taj iako ima značajan lik za priču.
Sam Rubenov junak je na neki način relikt sedamdesetih, advokat koji danas brani narko dilere a u svoje vreme je bio politički angažovani student, i Strick vrlo simpatično tretira taj transfer junaka iz nekog političkog filma sedamdesetih u krimić oamdesetih. Uostalom, početkom devedesetih, sličan potez pravi Phil Alden Robinson u filmu SNEAKERS, pomerajući kontrakulturne buntovnike u fokus mejnstrim žanrovskog filma.
Rubernov vizuelni prisup u sradnji sa stalnim DPjem John W. Lindleyem je elegantan i jednostavan, kao i uvek, sa vrlo dobro postavljenom atmosferom i sklonošću kako kao ka hičkokovskoj napetosti tako i ka pokretima kamere svojstvenim hororu, u kome je u krajnjoj liniji ovaj reditelj ostavio značajan trag.
TRUE BELIEVER je film svog vremena, ali se drži i danas, a sve ono što je u njemu anahrono u međuvremenu je postalo retro.
* * * / * * * *
Otud ne čudi da je Eddie Dodd kao lik kasnije zaživeo i u televizijskoj seriji gde ga je igrao Treat Williams.
Ruben spada među reditelje koji su se dobro snašli u osamdesetim zato što su jako dobro vladali jednim aspektom tadašnje estetike a to je B-film. Kada je posle vrhunske decenije sedamdesetih, američki film doživeo blagu regresiju osamdesetih, odnosno kada je umesto da se nastavi sa sazrevanjem B-formi došlo do uvođenja zrelih formi u B-kalup, Ruben se ispostavio kao reditelj koji savršeno vlada upravo tim B-aspektom i uspeo je da vrlo vešto profiliše svoje radove. Tako je i TRUE BELIEVER film sa jasno postavljenim prioritetima, karakterima, odličnim razdvajanjem važnog od nevažnog i o tome najbolje svedoči činjenica da je Robert Downey koji igra Woodsovog učenika potpuno potčinjen glavnom glumcu iako je već tada bio prepoznatljiv kao upečatljiv i neobuzdan glumac. Međutim, Rubern vrlo precizno određuje ko je glavni i ko ima pravo na svoje arije a Downey nije taj iako ima značajan lik za priču.
Sam Rubenov junak je na neki način relikt sedamdesetih, advokat koji danas brani narko dilere a u svoje vreme je bio politički angažovani student, i Strick vrlo simpatično tretira taj transfer junaka iz nekog političkog filma sedamdesetih u krimić oamdesetih. Uostalom, početkom devedesetih, sličan potez pravi Phil Alden Robinson u filmu SNEAKERS, pomerajući kontrakulturne buntovnike u fokus mejnstrim žanrovskog filma.
Rubernov vizuelni prisup u sradnji sa stalnim DPjem John W. Lindleyem je elegantan i jednostavan, kao i uvek, sa vrlo dobro postavljenom atmosferom i sklonošću kako kao ka hičkokovskoj napetosti tako i ka pokretima kamere svojstvenim hororu, u kome je u krajnjoj liniji ovaj reditelj ostavio značajan trag.
TRUE BELIEVER je film svog vremena, ali se drži i danas, a sve ono što je u njemu anahrono u međuvremenu je postalo retro.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment