Pogledao sam severnokorejski akcioni film MYUNG RYOUNG-027 HO što bi trebalo da znači NAREĐENJE 27. Reditelji su Ki Mo Jung i Eun Suk Kim. Reč je o severnokorejskom guys on a mission filmu u kome se grupa severnokorejskih komandosa infiltrira na jug kako bi uništila američku bazu iz koje se organizuju južnjačke diverzije u Severnoj Koreji.
Ovo je prilično klasičan guys on a mission akcioni film, snimljen je 1986. godine kada je standard za tu vrstu filma već bio RAMBO ali je po pokazanom znajju i zanatu mnogo bliži ratnim filmovima iz šezdesetih i sedamdesetih. Osnovni problem je što među severnokorejskim vojnicima nema izraženog individualizma i dramskih sukoba kroz koje bi se profilisali tako da zapravo negativci deluju znatno upečatljivije. Severnokorejski likovi se stoga prevashodno izdvajaju i definišu kroz žrtvovanje.
Ima svih vrsta akcije, pucnjave, eksplozija i tuče a tuča je ipak naročito akcentovana i realizovana je prilično solidno, sa dosta ranog wireworka, dosta brutalnog udaranja u japanskom stilu, ali pošto junaci koji se biju nisu dovoljno profilisani, tuče ima dosta ali nema stila niti ikoničnosti.
Propagandni grč je dosta manji nego inače, ovde postoji imperativ borbe protiv kapitalista i ideal žrtvovanja za Juche, nema tako kompelksnih elaboracija kao u PULGASARIju ili u CENTRE FORWARDu. Nemam informacije o tome kako je NAREĐENJE 27 prošlo kao izvozni film u Istočnom Bloku ali ako imamo u vidu da su Rusi u to vreme forsirali svog Ramba, mislim da je moglo da nađ svoje mesto.
NAREĐENJE 27 je još jedan zanimljiv primer kako je Severna Koreja želela da odgovori Zapadu žanrovskim formama koje su njima svojstvene. Međutim, ima nekih folklornih deonica sa nekim pesmama koje dovode emociju ovog filma do paroksizma i to sve ubija efekat ovog filma kao entertainmenta. Naravno, naročito u Hong Kongu znamo da ima takvih digresija pa to sve nije potpuno nesvojstveno azijskom pogledu na film.
* * / * * * *
Ovo je prilično klasičan guys on a mission akcioni film, snimljen je 1986. godine kada je standard za tu vrstu filma već bio RAMBO ali je po pokazanom znajju i zanatu mnogo bliži ratnim filmovima iz šezdesetih i sedamdesetih. Osnovni problem je što među severnokorejskim vojnicima nema izraženog individualizma i dramskih sukoba kroz koje bi se profilisali tako da zapravo negativci deluju znatno upečatljivije. Severnokorejski likovi se stoga prevashodno izdvajaju i definišu kroz žrtvovanje.
Ima svih vrsta akcije, pucnjave, eksplozija i tuče a tuča je ipak naročito akcentovana i realizovana je prilično solidno, sa dosta ranog wireworka, dosta brutalnog udaranja u japanskom stilu, ali pošto junaci koji se biju nisu dovoljno profilisani, tuče ima dosta ali nema stila niti ikoničnosti.
Propagandni grč je dosta manji nego inače, ovde postoji imperativ borbe protiv kapitalista i ideal žrtvovanja za Juche, nema tako kompelksnih elaboracija kao u PULGASARIju ili u CENTRE FORWARDu. Nemam informacije o tome kako je NAREĐENJE 27 prošlo kao izvozni film u Istočnom Bloku ali ako imamo u vidu da su Rusi u to vreme forsirali svog Ramba, mislim da je moglo da nađ svoje mesto.
NAREĐENJE 27 je još jedan zanimljiv primer kako je Severna Koreja želela da odgovori Zapadu žanrovskim formama koje su njima svojstvene. Međutim, ima nekih folklornih deonica sa nekim pesmama koje dovode emociju ovog filma do paroksizma i to sve ubija efekat ovog filma kao entertainmenta. Naravno, naročito u Hong Kongu znamo da ima takvih digresija pa to sve nije potpuno nesvojstveno azijskom pogledu na film.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment