Pogledao sam TEN ZAN - THE ULTIMATE MISSION, poslednji film vrlo zanimljivbog italosploitation reditelja Ferdinanda Baldija iz 1988. godine. Ovaj film bi mi sam po sebi bio zanimljiv kao Baldijev rad međutim ono što ga čini unikatnim i ekstremno zanimljuivim jeste činjenica da je sniman u Severnoj Koreji kada je ova zemlja tokom sedamdesetih pokušavala da se uključi u tokome internacionalne B-produkcije. Kada je okupljana ekipza za snimanje man-in-suit monster filma PULGASARI Shin Sang Oka, Japanci su tražili psane garancije da niko iz ekipe neće biti otet i zadržan, pošto su Japanci bili dosta česte žrtve takvih otmica. Ne znam da li je Baldijeva ekipa tražila nešto slično ali je Kim Il Sungov režim mogao da otme Franka Zagarina i ozbiljno osiromaši B-produkciju. Doduše, Zagarino jeste navodno hapšen u Severnoj Koreji jer je voleo da fotografiše pa je otpužen da je američki špijun, ali ta priča deluje više kao neka promotivna izmišljotina.
Severna Koreja glumi neku nepoznati dalekoistočnu državu i pored livada, planina i sl. priikazuje se i Pjongjang, lokacije poput metroa, železničke stanice, luke, hotela, a očigledno je i severnokorejska vojska pozajmila neka od svojih amfibijskih vozila za potrebe negativaca u ovom filmu. Zahvaljujući činjenici da je film sniman u Severnoj Koreji, očigledan je veći trud članova lokalne ekipe, povišeni entuzijazam među statistima i sl. Takav efekat se gotovo uvek postiže na mestima gde inostrane produkcije i pružanje usluga nisu postale rutinska stvar.
Snimanje u Severnoj Koreji naravno predstavlja i izvor prolema, pre svega kad je reč o automobilima koje junaci voze, gde se smenjuju jedan old timer i jedan kadilak iz sedamdesdetih, dok su sve ostalo teretna i vojna vozila.
Kada se ostavi po strani prilično snažan curio element ovog filma snimanog u Severnoj Koreji, sama priča i egzekucija su rutinski i u skladu sa standardima tadašnje B/C-produkcije, filmova sa Sho Koshugijem i sličnih stvari.
Ne znam koliko je tačna priča da je Severna Koreja bila i direktni finansijer/producent ovog filma kako bi ušla na zapadno VHS tržište, ali definitivno ima podataka o tome da je Severna Koreja bila ko-producent a delegirala je i svog ko-reditelja Pak Jong-jua.
* * / * * * *
Severna Koreja glumi neku nepoznati dalekoistočnu državu i pored livada, planina i sl. priikazuje se i Pjongjang, lokacije poput metroa, železničke stanice, luke, hotela, a očigledno je i severnokorejska vojska pozajmila neka od svojih amfibijskih vozila za potrebe negativaca u ovom filmu. Zahvaljujući činjenici da je film sniman u Severnoj Koreji, očigledan je veći trud članova lokalne ekipe, povišeni entuzijazam među statistima i sl. Takav efekat se gotovo uvek postiže na mestima gde inostrane produkcije i pružanje usluga nisu postale rutinska stvar.
Snimanje u Severnoj Koreji naravno predstavlja i izvor prolema, pre svega kad je reč o automobilima koje junaci voze, gde se smenjuju jedan old timer i jedan kadilak iz sedamdesdetih, dok su sve ostalo teretna i vojna vozila.
Kada se ostavi po strani prilično snažan curio element ovog filma snimanog u Severnoj Koreji, sama priča i egzekucija su rutinski i u skladu sa standardima tadašnje B/C-produkcije, filmova sa Sho Koshugijem i sličnih stvari.
Ne znam koliko je tačna priča da je Severna Koreja bila i direktni finansijer/producent ovog filma kako bi ušla na zapadno VHS tržište, ali definitivno ima podataka o tome da je Severna Koreja bila ko-producent a delegirala je i svog ko-reditelja Pak Jong-jua.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment