Pogledao sam THE WATCH Akive Schaffera, jedan od neopravdano oklevetanih filmova ove godine. Nije reč o klasiku, ali je reč o odličnoj, prljavoj, jako smešnoj R-rated komediji koja je u Americi još od incidenta sa Neiborhood Watchom koji je ubio nedužnog klinca nailazila na teškoće, prepreke, uklanjanje trejlera i sl. Zatim je naišao na nestrpljivu i nezadovoljnu kritiku i tako je THE WATCH marginalizovan i gurnut na stranputicu promašaja.
Međutim, THE WATCH ne zaslužuje takvu sudbinu. Schaffer je debitovao sa zanimljivom komedijom HOT ROD koja ipak nije bila sasvim uspešna i u THE WATCH se bavi jednom zanimljivom mešavinom star komedije, awkward humora i žanrovskog hibrida sa SFom. Otud neke metode plasiranja prljavog, infantilnog humora, deluju nešto soifisticiranije, smirenije, gegovi su manje agresivni nego što bi se očekivalo od komedije koja ima ovakav broad appeal .
Opet, moram priznati da je doista gledalaca sinoć izašlo iz bioskopa, i to baš za vreme nekih od najsmešnijih scena, čak su i nezadovoljno vikali na nas koji smo ostali zašto se smejemo. Dakle, nema sumnje da je THE WATCH film koji ima problem u komunikaciji. Čini mi se da je taj problem upravo vezan za ta neka suptilnija glumačka plasiranja humora koji sam po sebi nimalo nije suptilan i ponekad prijatno iznenađuje svojom prljavštinom.
Koliko je Ben Stiller izgubio na ubojitosti, i koliko je Vince Vaughn ušao u manir, premda i dalje donose dovoljno onoga zbog čega ih volimo, toliko su svežine doneli Jonah Hill i Richard Ayoade. Svemu tome doprinosi i prilično R-rated odnos prema vanzemaljcima, krvoproliću i sl.
Otud THE WATCH na kraju ne samo da donosi dosta materijala za smeh već na kraju na neki dementan način uspeva da profunkcioniše i kao priča o prijateljstvu, tim karakterima itd.
Šteta je što ovakav, u suštini dobar pokušaj, nije adekvatno nagrađen na blagajnama, a ni među gledaocima. Ipak, čini mi se po prvim britanskim kritikama da će biti bolje prihvaćen u Evropi.
* * * / * * * *
Međutim, THE WATCH ne zaslužuje takvu sudbinu. Schaffer je debitovao sa zanimljivom komedijom HOT ROD koja ipak nije bila sasvim uspešna i u THE WATCH se bavi jednom zanimljivom mešavinom star komedije, awkward humora i žanrovskog hibrida sa SFom. Otud neke metode plasiranja prljavog, infantilnog humora, deluju nešto soifisticiranije, smirenije, gegovi su manje agresivni nego što bi se očekivalo od komedije koja ima ovakav broad appeal .
Opet, moram priznati da je doista gledalaca sinoć izašlo iz bioskopa, i to baš za vreme nekih od najsmešnijih scena, čak su i nezadovoljno vikali na nas koji smo ostali zašto se smejemo. Dakle, nema sumnje da je THE WATCH film koji ima problem u komunikaciji. Čini mi se da je taj problem upravo vezan za ta neka suptilnija glumačka plasiranja humora koji sam po sebi nimalo nije suptilan i ponekad prijatno iznenađuje svojom prljavštinom.
Koliko je Ben Stiller izgubio na ubojitosti, i koliko je Vince Vaughn ušao u manir, premda i dalje donose dovoljno onoga zbog čega ih volimo, toliko su svežine doneli Jonah Hill i Richard Ayoade. Svemu tome doprinosi i prilično R-rated odnos prema vanzemaljcima, krvoproliću i sl.
Otud THE WATCH na kraju ne samo da donosi dosta materijala za smeh već na kraju na neki dementan način uspeva da profunkcioniše i kao priča o prijateljstvu, tim karakterima itd.
Šteta je što ovakav, u suštini dobar pokušaj, nije adekvatno nagrađen na blagajnama, a ni među gledaocima. Ipak, čini mi se po prvim britanskim kritikama da će biti bolje prihvaćen u Evropi.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment