Pogledao sam THE GOOD GERMAN Stevena Soderbergha, ekranizaciju romana Josepha Kanona po scenariju koji je napisao Paul Attanasio. Nisam čitao roman, ali film je svojevrsni rimejk Wilderovog remek-dela A FOREIGN CORRESPONDENT, sa ukinutom komedijom i podvlačenjem trilerskog elementa. Ono što je kod Wildera jedna od postavki a to je priča o američkom oficiru koji je u vezi sa udovicom ili još uvek suprugom značajnog naciste, ovde biva stavljeno u prvi plan. Međutim, THE GOOD GERMAN nije samo svojevrsni rimejk već i rekonstrukcija rane faze američkih filmova koji su neposredno posle rata snimani u razrušenom Berlinu.
Soderbergh gotovo kao da snima DOGME film pokušava da se drži tehnoloških konvencija filmova iz četrdesetih i u tome je dosledniji od Braće Coen koji su pokušali nešto slično u svom noir-pastišu THE MAN WHO WASN'T THERE. Kao i Coneovi tako i on ovde na nivou događaja u kadru malo pomera stvari u odnosu na ono što se moglo videti četrdesetih - seks i psovanje su za nijansu eksplicitniji. Rekao bih da je suštinski Soderbergh bolje od Coenovih uspeo da dokuči i predstavi ono što su bili aduti starih reditelja, naročito u domenu mizanscena, tretmana lokacija i stila glume.
Srećom, rekonstrukcija tehnoloških i pripovedačkih konvencija ne hladi priču previše i THE GOOD GERMAN funkcioniše kao punokrvni triler, bez ikakve sumnje, ima i napetosti i misterije, a ponešto od tog retro elementa je svakako ugrađeno i u priču, neka iznenađenja za publiku iz četrdesetih su preneta i u 2006. i isto tako rediteljski tretirana - iako današnjoj publici nisu iznenađenja per se.
Soderbergh stvara lažno očekivanje stavljanjem Tobey Maguirea u fokus pri početku filma ali se THE GOOD GERMAN ubrzo pretvara u sofisticirani vehicle za George Clooneya. Cate Blanchett je kudikamo mogla biti autentičnija kao berlinska femme fatale, parafraza Marlene Dietrich iz Wilderovog filma, doduše ovde se ona koristi drugim glumačkim sredstvima i igra svoju junakinju sa punim ubeđem bez trunke cinizma koji je Marlene imala.
THE GOOD GERMAN je minuciozan rad, u suštini reč je o indie filmu, svojevrsnom eksperimentu, u formi vrhunskog mejnstrim filma jednog prošlog vremena. Ipak, Soderbergh i Attanasio su dovoljno vešti da ovaj film, iako to na blagajnama nije potvrđeno, uspe da bude mnogo više od puke rekonstrukcije i da zauzme relevantno mesto i kao priča u vreme svog izlaska. Soderberghov film ne zaostaje puno za nagrađivanim Von Trierovim klasikom EUROPA i može se reći da je ovo američka strana istog pogleda na tu epohu i film.
* * * 1/2 / * * * *
Soderbergh gotovo kao da snima DOGME film pokušava da se drži tehnoloških konvencija filmova iz četrdesetih i u tome je dosledniji od Braće Coen koji su pokušali nešto slično u svom noir-pastišu THE MAN WHO WASN'T THERE. Kao i Coneovi tako i on ovde na nivou događaja u kadru malo pomera stvari u odnosu na ono što se moglo videti četrdesetih - seks i psovanje su za nijansu eksplicitniji. Rekao bih da je suštinski Soderbergh bolje od Coenovih uspeo da dokuči i predstavi ono što su bili aduti starih reditelja, naročito u domenu mizanscena, tretmana lokacija i stila glume.
Srećom, rekonstrukcija tehnoloških i pripovedačkih konvencija ne hladi priču previše i THE GOOD GERMAN funkcioniše kao punokrvni triler, bez ikakve sumnje, ima i napetosti i misterije, a ponešto od tog retro elementa je svakako ugrađeno i u priču, neka iznenađenja za publiku iz četrdesetih su preneta i u 2006. i isto tako rediteljski tretirana - iako današnjoj publici nisu iznenađenja per se.
Soderbergh stvara lažno očekivanje stavljanjem Tobey Maguirea u fokus pri početku filma ali se THE GOOD GERMAN ubrzo pretvara u sofisticirani vehicle za George Clooneya. Cate Blanchett je kudikamo mogla biti autentičnija kao berlinska femme fatale, parafraza Marlene Dietrich iz Wilderovog filma, doduše ovde se ona koristi drugim glumačkim sredstvima i igra svoju junakinju sa punim ubeđem bez trunke cinizma koji je Marlene imala.
THE GOOD GERMAN je minuciozan rad, u suštini reč je o indie filmu, svojevrsnom eksperimentu, u formi vrhunskog mejnstrim filma jednog prošlog vremena. Ipak, Soderbergh i Attanasio su dovoljno vešti da ovaj film, iako to na blagajnama nije potvrđeno, uspe da bude mnogo više od puke rekonstrukcije i da zauzme relevantno mesto i kao priča u vreme svog izlaska. Soderberghov film ne zaostaje puno za nagrađivanim Von Trierovim klasikom EUROPA i može se reći da je ovo američka strana istog pogleda na tu epohu i film.
* * * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment