Pogledao sam SAFE HOUSE Daniela Espinose i radujem se što je ispunio moja očekivanja. Espinosa je napravio izuzetno uspešan i promišljen holivudski debi. Izabrao je formu u kojoj su se poslednjih godina izražavali Tony Scott i Paul Greengrass i napravio je film koji je bolji od njihovih recentnih radova na tu temu. MAN ON FIRE i BOURNE SUPREMACY su bili prvi filmovi tog tipa i ostali su primer inovacije - SAFE HOUSE se nadovezuje na to, međutim, uspeva da pruži dovoljno svežine i da ne bude potpuni rehash tih naslova.
Scenario David Guggenheima je bio na Black Listu, međutim prošao je izvesne transformacije, jedan rewrirte je recimo radio i Terry George, na putu do finalne verzije. Prvobitno priča je bila smeštena u Rio, sada se dešava u Južnoj Africi, i scenario sam po sebi nije nešto sa čim se ranije nismo sretali, čak možda i u boljim izdanjima. U svakom slučaju, ni prvobitna verzija koju sam čitao ne deluje kao materijal koji bi zaslužio mesto na Black Listu, mada, činjenica jeste da je reč o tekstu prema kom bi malo koji producent ostao ravnodušan jer je odmah jasno da je jako blizu toga da se radi.
Espinosa međutim ni ne stavlja scenario u prvi plan. Likovi su taman dovoljno razvijeni da Denzel Washington i Ryan Reynolds imaju šta da igraju i njihov buddy chemistry je evidentan, i osvežen time što likovi nikada ne smeju da u potpunosti poveruju jedan drugom. Izvrsna glumačka ekipa koja ih okružuje poput Sam Sheparda, Vere Famige, Brendana Gleesona i Roberta Patricka više ima pojedinačne arije nego što produbljuje Denzelov i Ryanov odnos. U tom smislu, možda je najzanimljivije videti kako je Espinosa efektno iskoristio svoje saborce iz SNABBA CASHa Joela Kinnamana i Faresa Faresa koji su ostvarili male ali upečatljive uloge i Kinnaman će sada imati i američku karijeru.
S druge strane, uprkos tome što Ryan i Denzel imaju razvijen odnos, Espinosini junaci su još hladniji od Bournea u egzekuciji svojih namera i SAFE HOUSE je kao i Greengrassovi BOURNE filmovi pun dužih ćutanja u kojima se junaci vraćaju svojim "radnim zadacima".
Osim ovih glumaca, Espinosa nije dovodio druge ljude iz Švedske, tako da mu je DP Oliver Wood, čovek koji je obeleŽio kako akcioni film osamdesetih i devedesetih tako i sadašnju fazu krtoz saradnju sa Greengrassom. Wood po prvi put sa SAFE HOUSEom biva prepoznat i od strane obične kritike kao bitan faktor u razvoju savremenog akcionog filma a Espinosa mu omogućuje da napravi čudo i još dodatno izoštri svoj hiperkinetički stil.
SAFE HOUSE ima bar tri izuzetna akciona set-piecea i tenzija je na nivou sve vreme uprkos tome što trajanje filma uopšte nije nežno.
U svom holivudskom debiju, Espinosa nije pokušao da Amerikance uči pameti i tome kako se pravi film, ali je zato snimio film u kome je pokazao da zna sve što i oni zanatski najveštiji kod njih. Ako su u poslednje vreme Denzel i Ryan nailazili na prepreke, i ako se publika malo odvojila od njih, SAFE HOUSE je film koji pokazuje kako se ta formula tačno sprovodi.
* * * 1/2 / * * * *
Scenario David Guggenheima je bio na Black Listu, međutim prošao je izvesne transformacije, jedan rewrirte je recimo radio i Terry George, na putu do finalne verzije. Prvobitno priča je bila smeštena u Rio, sada se dešava u Južnoj Africi, i scenario sam po sebi nije nešto sa čim se ranije nismo sretali, čak možda i u boljim izdanjima. U svakom slučaju, ni prvobitna verzija koju sam čitao ne deluje kao materijal koji bi zaslužio mesto na Black Listu, mada, činjenica jeste da je reč o tekstu prema kom bi malo koji producent ostao ravnodušan jer je odmah jasno da je jako blizu toga da se radi.
Espinosa međutim ni ne stavlja scenario u prvi plan. Likovi su taman dovoljno razvijeni da Denzel Washington i Ryan Reynolds imaju šta da igraju i njihov buddy chemistry je evidentan, i osvežen time što likovi nikada ne smeju da u potpunosti poveruju jedan drugom. Izvrsna glumačka ekipa koja ih okružuje poput Sam Sheparda, Vere Famige, Brendana Gleesona i Roberta Patricka više ima pojedinačne arije nego što produbljuje Denzelov i Ryanov odnos. U tom smislu, možda je najzanimljivije videti kako je Espinosa efektno iskoristio svoje saborce iz SNABBA CASHa Joela Kinnamana i Faresa Faresa koji su ostvarili male ali upečatljive uloge i Kinnaman će sada imati i američku karijeru.
S druge strane, uprkos tome što Ryan i Denzel imaju razvijen odnos, Espinosini junaci su još hladniji od Bournea u egzekuciji svojih namera i SAFE HOUSE je kao i Greengrassovi BOURNE filmovi pun dužih ćutanja u kojima se junaci vraćaju svojim "radnim zadacima".
Osim ovih glumaca, Espinosa nije dovodio druge ljude iz Švedske, tako da mu je DP Oliver Wood, čovek koji je obeleŽio kako akcioni film osamdesetih i devedesetih tako i sadašnju fazu krtoz saradnju sa Greengrassom. Wood po prvi put sa SAFE HOUSEom biva prepoznat i od strane obične kritike kao bitan faktor u razvoju savremenog akcionog filma a Espinosa mu omogućuje da napravi čudo i još dodatno izoštri svoj hiperkinetički stil.
SAFE HOUSE ima bar tri izuzetna akciona set-piecea i tenzija je na nivou sve vreme uprkos tome što trajanje filma uopšte nije nežno.
U svom holivudskom debiju, Espinosa nije pokušao da Amerikance uči pameti i tome kako se pravi film, ali je zato snimio film u kome je pokazao da zna sve što i oni zanatski najveštiji kod njih. Ako su u poslednje vreme Denzel i Ryan nailazili na prepreke, i ako se publika malo odvojila od njih, SAFE HOUSE je film koji pokazuje kako se ta formula tačno sprovodi.
* * * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment