Pogledao sam CHRONICLE Josha Tranka i stvarno mislim da je reč o izuzetno moćnom debiju koji imajući u vidu činjenicu da reditelj ima 26-27 godina može biti ili uvod u jednu veliku karijeru ili u svojevrsnu stagnaciju koja se nažalost često dešava posle moćnih ulazaka u industriju. CHRONCILE je u osnovi niskobudžetni gimmick film koji je izvanredno urađen i ono što daje Tranku za pravo je činjenica da je CHRONICLE jako dobro realizovan u nekim fundamentalnim aspektima koji gotovo pa garantuju da je Trank vrlo ozbiljan reditelj.
Naime, ako ostavimo po strani vrlo vešto i smisleno iskorišćen found footage momenat i tehničku virtuoznost sa kojom je on realizovan gde se na istom mestu spajaju inventivnost, snalažljivost low budget filmmakera i tehnička perfekcija, CHRONICLE je pre svega jako ozbiljno glumljen film. Michael B. Jordan je već potvrđen u seriji FRIDAY NIGHT LIGHTS ali je zato Andrew De Haan pravo otkriće, i sva trojica glavnih glumaca će posle ovoga imati otvorena vrata za bioskopske radove. U tom smislu zanimljivo je naglasiti da CHRONICLE u svojoj drugoj polovini postaje akcioni film o dva suparnika sa nadljudskim moćima ali da je dotle ovo nešto što bi se najpre moglo žanrovski definisati kao melodrama o ljudima sa nadljudskim moćima.
Spadam među one koji ne vide nikakav problem u prelasku iz prve u drugu polovinu filma i ta transformacija mi uopšte nije bila strana. Skliznuće Da Haanovog lika u ludilo je jasno naznačeno i potpuno ubedljivo a akciono finale stilski ne odudara od ostatka filma iako ga naravno diže na nivo nezaboravnog spektakla.
Isto tako, uprkos tome što u jednom trenutku stvari više ne mogu da se rade u klasičnoj found footage formi, Trank i Landis pronalaze opravdanje kako su kadrirane sve situacije i moram priznati da je ovo film u kome je svaki found footage kadar opravdan, a samo sporadično ta opravdanja nisu baš uverljiva. Recimo, DISTRICT 9 je imao čitavu deonicu u kojoj Blomkapmp potpuno zaboravi da je reč o dokumentarcu, ovde toga nema, između ostalog zato što svi prisutni imaju barem mobilni sa kamericom.
Ono što je međutim najzanimljivije jeste što je CHRONICLE zapravo kao neka omladinska varijanta rimejka DOMA ZA VEŠANJE samo što umesto jednog imamo tri Perhana i umesto Roma imamo američke blue collar likove sa svojim socijalnim i porodičnim problemima. Isto tako, na nivopu postavke likova (naročito odnos prema roditeljima i pordična trauma) pa i estetike CHRONICLE malo evocira uspomenu i na KLIP ali to je više u domenu detalja.
CHRONICLE definitivno treba pogledati u bioskopu što retko važi za found footage filmove. Još od HANCOCKa nismo imali posla sa ovako efektnim tumačenjem superherojskog mitosa van okvira stripovske licence.
* * * * / * * * *
Naime, ako ostavimo po strani vrlo vešto i smisleno iskorišćen found footage momenat i tehničku virtuoznost sa kojom je on realizovan gde se na istom mestu spajaju inventivnost, snalažljivost low budget filmmakera i tehnička perfekcija, CHRONICLE je pre svega jako ozbiljno glumljen film. Michael B. Jordan je već potvrđen u seriji FRIDAY NIGHT LIGHTS ali je zato Andrew De Haan pravo otkriće, i sva trojica glavnih glumaca će posle ovoga imati otvorena vrata za bioskopske radove. U tom smislu zanimljivo je naglasiti da CHRONICLE u svojoj drugoj polovini postaje akcioni film o dva suparnika sa nadljudskim moćima ali da je dotle ovo nešto što bi se najpre moglo žanrovski definisati kao melodrama o ljudima sa nadljudskim moćima.
Spadam među one koji ne vide nikakav problem u prelasku iz prve u drugu polovinu filma i ta transformacija mi uopšte nije bila strana. Skliznuće Da Haanovog lika u ludilo je jasno naznačeno i potpuno ubedljivo a akciono finale stilski ne odudara od ostatka filma iako ga naravno diže na nivo nezaboravnog spektakla.
Isto tako, uprkos tome što u jednom trenutku stvari više ne mogu da se rade u klasičnoj found footage formi, Trank i Landis pronalaze opravdanje kako su kadrirane sve situacije i moram priznati da je ovo film u kome je svaki found footage kadar opravdan, a samo sporadično ta opravdanja nisu baš uverljiva. Recimo, DISTRICT 9 je imao čitavu deonicu u kojoj Blomkapmp potpuno zaboravi da je reč o dokumentarcu, ovde toga nema, između ostalog zato što svi prisutni imaju barem mobilni sa kamericom.
Ono što je međutim najzanimljivije jeste što je CHRONICLE zapravo kao neka omladinska varijanta rimejka DOMA ZA VEŠANJE samo što umesto jednog imamo tri Perhana i umesto Roma imamo američke blue collar likove sa svojim socijalnim i porodičnim problemima. Isto tako, na nivopu postavke likova (naročito odnos prema roditeljima i pordična trauma) pa i estetike CHRONICLE malo evocira uspomenu i na KLIP ali to je više u domenu detalja.
CHRONICLE definitivno treba pogledati u bioskopu što retko važi za found footage filmove. Još od HANCOCKa nismo imali posla sa ovako efektnim tumačenjem superherojskog mitosa van okvira stripovske licence.
* * * * / * * * *
No comments:
Post a Comment