Pogledao sam vrlo zanimljivu literarnu adaptaciju LE COUPERET Costa Gavrasa, nastalu po romanu Donald Westlakea. Iako ekranizacije amerričkih krimi pisaca nisu strane francuskim rediteljima, čak naprotiv, neke od kultnih filmova su snimili po toj literaturi, Costa Gavras ipak nije taj tip reditelja, njegovi politički filmovi, i kad su bazirani na istinitim pričama i kada su fikcija daleko su od žanrovskog filma po svojoj postavci i žanrovskim obrascima se koriste samo u formi narativne kičme. Otud se za Gavrasa može reći da je zapravo kroz svoju karijeru konstantno imao posla sa žanrovskim konvencijama a da mu one nikada nisu bile u prvom planu niti činile okosnicu filmskog izraza.
U slučaju Westlakea, međutim, činjenica jeste da iako ga znamo po holivudskim ekranizacijama u žanru krimića, i naslovima poput POINT BLANK, HOT ROCK i PAYBACK uz potcenjeni i meni izuzetno značajni THE SPLIT, on je jako puno sniman po Evropi, naročito u Francuskoj gde je uglavnom prisutan kroz krimi komedije.
I LE COUPERET je u osnovi krimi komedija. Costa Gavras otud zaista pokušava da se kreće tom žanrovskom putanjom, bolje se snalazi u krimiću nego u komediji na nivou gega, međutim u osnovi n prošušta da izvuče sav humor koji proističe iz situacije. Političko opterećenje koje donosi Gavras javlja se u formi socijalne kritike.
LE COUPERET je priča o otpuštenom inženjeru koji odlučuje da na osnovu CVjeva ubije sve potencijalne konkurente za radno mesto, i Costa Gavras bezmalo godarovski prikazuje nezadovoljstvo nezaposlenih u Francuskoj, naravno uvek se drži elementarne uverljivosti filmskog prizora. Costa Gavras u tom smislu jasno artikuliše problem svog junaka - on shvata da je pbuna kapitalista uzaludna i da su nezaposleni prisiljeni da se pobiju među sobom ne bi li došli do posla. Gavras čak ne propušta priliku da u jednoj sceni tu opservaciju i najdirektnije iznese iako je ona jasna iz same priče.
Međutim, Gavras je očigledno osetio strah pošto je film uspeo da žanrovski profunkcioniše i da se sa dosta uživanja prati kao priča o junacima, bez dovoljno hladnoće korz koju bi se nametnula politika. U tom smislu, ne smeta što se na takav način manifestuje rediteljev strah.
Uprkos tome što je mogao biti nekih dvadesetak minuta kraći i što ima par potencijalno intrigantnih pravaca kojima je sam Westlake mogao i gotovo pa morao proći a nije, LE COUPERET je vrlo efektan film iskusnog veterana koji je u veme kada ga je napravio već imao 72 godine. LE COUPERET deluje kao film znatno mlađeg i vitalnijeg čoveka.
* * * / * * * *
U slučaju Westlakea, međutim, činjenica jeste da iako ga znamo po holivudskim ekranizacijama u žanru krimića, i naslovima poput POINT BLANK, HOT ROCK i PAYBACK uz potcenjeni i meni izuzetno značajni THE SPLIT, on je jako puno sniman po Evropi, naročito u Francuskoj gde je uglavnom prisutan kroz krimi komedije.
I LE COUPERET je u osnovi krimi komedija. Costa Gavras otud zaista pokušava da se kreće tom žanrovskom putanjom, bolje se snalazi u krimiću nego u komediji na nivou gega, međutim u osnovi n prošušta da izvuče sav humor koji proističe iz situacije. Političko opterećenje koje donosi Gavras javlja se u formi socijalne kritike.
LE COUPERET je priča o otpuštenom inženjeru koji odlučuje da na osnovu CVjeva ubije sve potencijalne konkurente za radno mesto, i Costa Gavras bezmalo godarovski prikazuje nezadovoljstvo nezaposlenih u Francuskoj, naravno uvek se drži elementarne uverljivosti filmskog prizora. Costa Gavras u tom smislu jasno artikuliše problem svog junaka - on shvata da je pbuna kapitalista uzaludna i da su nezaposleni prisiljeni da se pobiju među sobom ne bi li došli do posla. Gavras čak ne propušta priliku da u jednoj sceni tu opservaciju i najdirektnije iznese iako je ona jasna iz same priče.
Međutim, Gavras je očigledno osetio strah pošto je film uspeo da žanrovski profunkcioniše i da se sa dosta uživanja prati kao priča o junacima, bez dovoljno hladnoće korz koju bi se nametnula politika. U tom smislu, ne smeta što se na takav način manifestuje rediteljev strah.
Uprkos tome što je mogao biti nekih dvadesetak minuta kraći i što ima par potencijalno intrigantnih pravaca kojima je sam Westlake mogao i gotovo pa morao proći a nije, LE COUPERET je vrlo efektan film iskusnog veterana koji je u veme kada ga je napravio već imao 72 godine. LE COUPERET deluje kao film znatno mlađeg i vitalnijeg čoveka.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment