Sofisticirana arty komedija je jedan od žanrova koji su u sedamdesetim imali dosta slavnih predstavnika a da se ti naslovi potom nisu održali kao klasici. Deo Lesterovih radova, kao i mnogi naslovi Hillera i Mazurskog danas naprosto ne zauzimaju ono mesto koje su imali svojevremeno i postoji ogromno razilaženje između napisa o tim filmovima i onoga što ti filmovi danas postižu kao utisak. Otud teze da je KING QUEEN KNAVE Jerzyja Skolimowskog, čuvenog poljskog kinematografskog apatrida najnabokovljevskija od svih ekranizacija Vladimira Nabokova danas deluje potpuno apsurdno. I to ne samo u svetlu ekranizacije LOLITE koju je uradio Stanley Kubrick.
Naprosto KING QUEEN KNAVE deluje kao prilično plitka sex farsa koju Skolimowski obogaćuje raznim zanimljivim vizuelnim i rediteljskim rešenjima na nivou detalja ali gotovo da ne uspeva išta da reši na nivou celine. Štaviše, prenaglašenost pojedinih slapstick momenata i agresija u glumi glavnog junaka mnogo pre ostavljaju utisak vrhunski realizovanog Čalića nego Salvatorea Samperija ili narečenog Richarda Lestera.
Štaviše, rekao bih da su upravo naslovi kao KING QUEEN KNAVE nešto što je možda u glavi samog Čalića legitimisalo njegov rediteljski opus s tim što naravno on nikada nije posedovao rediteljsku veštinu ili produkcione uslove koji su bili dostupni Skolimowskom.
Isto tako, međutim, nesumnjivo je da u pojedinim scenama prepoznajemo da je Skolimowski reditelj razvijenog rukopisa i da je njegova klasa nešto što se oseća u ovom filmu i što može da impresionira kritičare iz zapadnih zemalja koje su ga importovale sa istoka. Ako tome dodamo činjenicu da je pre dve godine sa ESSENTIAL KILLINGom pokazao da je retko vitalan među rediteljima svoje generacije, Skolimowski nesumnjivo jeste jedna od najzanimljvijih figura svog vremena.
* 1/2 / * * * *
Naprosto KING QUEEN KNAVE deluje kao prilično plitka sex farsa koju Skolimowski obogaćuje raznim zanimljivim vizuelnim i rediteljskim rešenjima na nivou detalja ali gotovo da ne uspeva išta da reši na nivou celine. Štaviše, prenaglašenost pojedinih slapstick momenata i agresija u glumi glavnog junaka mnogo pre ostavljaju utisak vrhunski realizovanog Čalića nego Salvatorea Samperija ili narečenog Richarda Lestera.
Štaviše, rekao bih da su upravo naslovi kao KING QUEEN KNAVE nešto što je možda u glavi samog Čalića legitimisalo njegov rediteljski opus s tim što naravno on nikada nije posedovao rediteljsku veštinu ili produkcione uslove koji su bili dostupni Skolimowskom.
Isto tako, međutim, nesumnjivo je da u pojedinim scenama prepoznajemo da je Skolimowski reditelj razvijenog rukopisa i da je njegova klasa nešto što se oseća u ovom filmu i što može da impresionira kritičare iz zapadnih zemalja koje su ga importovale sa istoka. Ako tome dodamo činjenicu da je pre dve godine sa ESSENTIAL KILLINGom pokazao da je retko vitalan među rediteljima svoje generacije, Skolimowski nesumnjivo jeste jedna od najzanimljvijih figura svog vremena.
* 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment